„Pred Makronom je bolan izbor“: Da li neko može da zaustavi Marin Le Pen?

Za 46-godišnjeg predsednika Francuske, parlamentarni izbori u prvom krugu u nedelju bili su lično poniženje.

On je sazvao vanredno glasanje, nakon katastrofalnog poraza od strane krajnje desnice na evropskim izborima u junu, sa jednim ciljem na umu: zaustaviti posrnuće Francuske do krajnjih granica.

Postigao je suprotno. Druga po veličini evropska ekonomija i njena jedina nuklearna moć sada je bliža nego ikada ranije uspostavljanju krajnje desničarske vlade po prvi put, nakon što je Nacionalni skup (RN) Marine Le Pen preuzeo dramatičnu prednost u prvoj fazi glasanja.

Ako glasanje u drugom krugu 7. jula donese parlamentarnu većinu za Nacionalni skup – a prognoze sugerišu da je to moguće – Francuska će biti u nepoznatim vodama.

Barem delimično Francuskom će vladati političari koji su se proslavili simpatišući Vladimira Putina, obećavajući da će pocepati Evropsku uniju, voditi rat protiv migracija i napustiti NATO.

Iako je Le Penova stranka ublažila neke od svojih oštrijih pozicija, i dalje je duboko skeptična prema zapadnim glavnim političkim pozicijama.

Pobeda na ovim izborima pružila bi snažan podsticaj njenim šansama da osvoji francusko predsedništvo 2027. godine.

„Možemo jasno reći da detoksikacija Nacionalnog okupljanja dostiže završnu fazu“, rekao je Bruno Kautres, politički analitičar sa instituta Sciences Po.

„Oni su pobedili na evropskim izborima tri puta zaredom, a Marin Le Pen je dva puta prošla u drugi krug predsedničkih izbora; ako pobede na drugim najvažnijim izborima u Francuskoj (parlamentarnim izborima), postali su mejnstrim“, dodao je on.

Stranka Marin Le Pen je u prvom krugu dobila 33,2 odsto glasova, što znači da bi krajnja desnica mogla da dobije između 230 i 280 mesta u parlamentu, navodi Ipsos.

S obzirom na to da je prag za komandovanje apsolutnom većinom u parlamentu 289 mesta, krajnja desnica bi čak mogla da bude u poziciji da formira vladu za nedelju dana, sa predsednikom Nacionalnog skupa Žordan Bardelom kao premijerom.

Sada je pitanje da li bilo šta, ili bilo ko, to može zaustaviti.

Koliko će se Le Penova približiti apsolutnoj većini zavisi od toga kako će druge stranke, i Makron, reagovati na njenu veliku pobedu. Ostavljaju li razlike po strani i ujedinjuju se da bi pobedili krajnju desnicu?

Parlamentarni izbori su složen proces u dva kruga u kojem dva kandidata koja dobiju najviše glasova u prvom krugu prolaze u drugi krug.

Ali na ovim ključnim izborima izlaznost je bila visoka, a to je značilo da se u otprilike 315 izbornih jedinica treći kandidat, često neko iz Makronove koalicije „Ensamble“, takođe kvalifikovao za drugi krug.

U nedelju uveče, Makronovi saveznici su pokušavali da smisle šta da rade.

Protesti u Parizu

Kandidati Ensambla su eliminisani u polovini od 577 izbornih jedinica u Francuskoj. Makronova centristička parlamentarna grupa trebalo bi da se smanji sa 250 poslanika na manje od 100 u Narodnoj skupštini.

Sada se njegovi centristi saveznici suočavaju sa ogromnim pritiskom da se povuku iz trke u mnogim oblastima i savetuju svoje pristalice da glasaju za levičarski savez, koji uključuje krajnje levičarske radikale, u pokušaju da pobede Le Pen.

Nakon što su prve projekcije objavljene, hiljade francuskih građana okupilo se na Place de la Republikue u Parizu u znak protesta protiv krajnje desnice.

The French far-left are now RIOTING in Paris over Le Pen’s victory. The left hate democracy if it isn’t what they vote for. Looks a lot like fascism if you ask me.pic.twitter.com/euQYjxwBot

— Alex Armstrong (@alexharmstrong) June 30, 2024

Scene su podsećale na proteste protiv Žan-Mari Le Pena, oca od Marin, koji se kvalifikovao u drugi krug predsedničkih izbora 2002. kao kandidat stranke tada poznate kao Nacionalni front.

Tada su se stranke i birači udružili protiv krajnje desnice, ostavljajući svoje razlike po strani da bi pobedili ekstremnog kandidata u okviru politike poznate kao sanitarni kordon.

Ali evropska politika se dramatično promenila u poslednje dve decenije.

Krajnje levičarska partija Francuska Nepokorena i njen lider Žan-Lik Melanšon pojavili su se kao verovatno čak i veći neprijatelj centrista od Le Penove, posle godinu dana provedenih u borbi u Narodnoj skupštini.

Sam Makron je proveo veći deo ove kampanje kritikujući politiku levičarskog saveza Novi narodni front, koji uključuje krajnju levicu, kao „grotesknu“ i destruktivnu po Francusku.

Govoreći nekoliko sati nakon poraza, Makronov premijer Gabrijel Atal je podvukao poentu: pozvao je da se „ne glasa za Nacionalni front“, ali je nagovestio da kandidati koji pripadaju Makronovoj koaliciji treba da odustanu samo u slučajevima kada je kandidat „republikanskih snaga“ u boljoj poziciji da pobedi — verovatno isključujući kandidate partije Melanšona.

Najjasniji znak probijanja sanitarnog kordona došao je od Makronovog saveznika i bivšeg premijera Eduara Filipa, koji je eksplicitno pozvao birače da se suprotstave Nacionalnom okupljanju i Francuska Nepokorena.

„Pošto je levica Makrona učinila svojim velikim protivnikom, a Melanšon i Makron su mesecima vodili ogromnu političku bitku, teško je reanimirati sanitarni kordon“, rekao je Bruno Žanbar, centra za istraživanje javnog mnjenja OpinionWay.

„Takođe ne znamo da li će to napraviti razliku kod birača. Žanbar je dodao da se često centristički birači uzdržavaju kada im se da izbor između krajnje levice i krajnje desnice.

Utorak veče rok

Kandidati koji su se kvalifikovali u drugi krug glasanja imaju rok do utorka uveče da odluče da li će se povući iz trke ili će nastaviti borbu. U nedelju uveče, izgledalo je da se u mnogim izbornim jedinicama treći najbolje plasirani kandidat povlači da bi pomogao protivniku da pobedi Nacionalno okupljanje.

Iz Nacionalnog okupljanja su poručili da neće pokušavati da formiraju vladu ako ne osvoje apsolutnu većinu u parlamentu.

Le Pen je u nedelju insistirala da će Bardela postati premijer samo ako Nacionalno okupljanje ima podršku parlamenta.

Tradicionalno, francuski predsednik predlaže premijera iz najveće poslaničke grupe u Narodnoj skupštini.

„Bez jasne većine, uvek će biti starih feudalizama, namerne inercije i političkog manevrisanja koji će uništiti pravu alternativu koja je zemlji potrebna“, rekla je Le Pen tokom predizbornog događaja u gradu Enen-Bomon na istoku zemlje.

Da bi mogla da postigne apsolutnu većinu, Le Pen bi morala da postigne dogovor sa poslanicima konzervativne Republikanske stranke. Ali predizborni savez Le Penove sa liderom Les republikana Erikom Siotijem izazvao je žestoku reakciju u partiji.

Ako izborni rezultati drugog kruga budu takvi da nijedna politička partija nema većinu, Makronovom političkom projektu će možda trebati malo duže da umre, zaključuje Politico.