Makronov konjak – jedina stvar koja je prošla glatko sa Si Đinpingom: Politico o poseti predsednika Kine Francuskoj

To nije bio najsuptilniji od nagoveštaja. Kineska antidamping istraga o evropskim alkoholnim pićama koja je uglavnom usmerena na francuske proizvođače konjaka, smatra se odmazdom za odluku Evropske unije da otvori nekoliko istraga protiv Pekinga zbog sumnji u nepoštenu trgovinsku praksu u sektorima kao što su proizvodnja električnih vozila i medicinskih uređaja.

Zauzvrat, Si je ponudio sopstvene zaslađivače: obećanje da neće uvoditi preventivne tarife na francuska alkoholna pića i podršku Makronovom predlogu o „olimpijskom primirju“.

Ali za razliku od Makronovih pića, Sijeve ponude nisu legle tako dobro.

Tokom dvodnevne državne posete kineskog lidera koja je počela u ponedeljak, Makron se nadao da će ublažiti stav Pekinga o nekoliko ključnih pitanja, uključujući trgovinske neravnoteže i „bezgranično“ partnerstvo zemlje sa Rusijom.

Ono što je Makron dobio bio je Si, koji je ili negirao da postoje bilo kakvi problemi, ponudio skromne ustupke koji zahtevaju vrlo malo žrtve od strane Kine, ili je potpuno pogrešno predstavio umešanost Kine u ruski rat protiv Ukrajine.

Šargarepa i štap

Što se tiče Ukrajine, kineski lider je ponovio da ne isporučuje oružje Rusji i da „strogo kontroliše“ izvoz opreme dvostruke namene u Rusiju – stavove koje je njegova zemlja već javno iznela.

Si je u suštini preneo zabrinutost Zapada da je Kina pomogla da ruska ekonomija ostane na površini snabdevajući zemlju potrošnom robom koja više nije dostupna sa zapadnih tržišta zbog sankcija. Zatim postoji pitanje da je Kina optužena da govori jedno, a radi drugo kada je u pitanju bacanje spasa zaraćenim partnerima poput Rusije i Severne Koreje.

Si je iskoristio posetu da prikriveno udari u Vašington i druge zapadne nacije koje okrivljuju Peking da podržava Kremlj dok vodi rat protiv Ukrajine.

„Protivimo se korišćenju ukrajinske krize za bacanje krivice, blaćenje treće zemlje i podsticanje novog hladnog rata“, rekao je Si u ponedeljak.

Pozivanje na „novi hladni rat“, žargon Komunističke partije Kine koji se obično koristi za osudu bilo kakvog geopolitičkog manevrisanja Vašingtona koji se ne dopada Pekingu, mogla bi da dotakne tezu Makrona, koji je nastojao da razvije Evropu kao strateški autonomnu vojnu i ekonomsku silu nezavisnu od Kine ili Sjedinjene Države.

Na kraju Sijevog prvog dana u Parizu, raspoloženje u Jelisejskoj palati je bilo oprezno optimistično, jer je nekoliko savetnika videlo tračak nade u razgovorima, posebno o Ukrajini.
Tokom zajedničkih izjava za štampu, Si je objavio da podržava poziv francuskog predsednika na „olimpijsko primirje“, koje je Makron video kao priliku da se „radi na održivom rešavanju sukoba uz puno poštovanje međunarodnog prava“.

Ali s obzirom na to da Rusija dobija prednost na bojnom polju u Ukrajini i navodno se sprema za ofanzivu tokom leta, razgovor o primirju tokom Olimpijskih igara zvuči kao pusta želja s obzirom na realnost na terenu.

Prema Marku Julieneu, specijalisti za Kinu u istraživačkom centru IFRI sa sedištem u Parizu, dobra volja Kine po ovom pitanju za Francusku nije „stvarna dobit“, jer je to nešto što Peking ionako želi.

„Podrška predlogu francuskog predsednika o primirju tokom Olimpijskih igara koherentna je sa podrškom Kine za prekid vatre“, rekao je on.

Zabijanje klina

Makron je poslednjih nedelja zagovarao da Kina i Evropa uspostave „uravnoteženiji“ trgovinski odnos i u ponedeljak se direktno pozabavio tom temom tokom tripartnitnih razgovora sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

Makron je kao pobedu ukazao i na odlaganje preventivnih tarifa za francuske konjake. On je pohvalio Sija „za njegovu otvorenost u vezi sa privremenim merama za francuski konjak i njegovu želju da se one ne primenjuju“.

Si je takođe možda uspeo da zabije klin između Makrona, fon der Lajen i Olafa Šolca. Odsustvo nemačkog kancelarae bilo je slon u prostoriji, jer analitičari spekulišu da možda nije prisustvovao kako ne bi rizikovao da napaja gnev Pekinga zbog električnih vozila.

Ovakva realnost Siju je olakšalo da „odbaci“ fon der Lajen, primetio je spoljnopolitički analitičar Ulrih Špek.

„Sve dok se i Šolc i Makron priklanjaju Siju, pokušavajući da prodube ekonomske odnose i ublaže kritike o geopolitičkim pitanjima, poruke koje Fon der Lajen prenosi nisu baš verodostojne“, napisao je Špek.