foto: EPA-EFE/YOAN VALAT„Izbori su pokazali da se politički pejzaž u Francuskoj nije mnogo izmenio od 2017, u drugom krugu imamo iste kandidate kao i pre pet godina, ali razlika je u tome što se glasačko telo pomerilo na desno, odnosno što su na ovim izborima prvi put bile dve partije sa krajnje desnice, a to otvara potencijalni rezervoar glasova za Marin le Pen u drugom krugu“, kaže za Danas Ana Otašević, analitičarka Nedeljnika, saradnica Mond diplomatika i višegodišnja dopisnica iz Pariza.
Kako ističe, ono što je iskočilo iz predviđanja za prvi krug je Žan-Lik Melanšon koji je osvojio skoro 22 odsto glasova, čime se približio odnosno gotovo je izjednačio rezultat sa Le Penovom. „To je bilo glavno iznenađenje, tu su statistike zakazale i to dosta. S druge strane je krajnji desničar Erik Zemur, koji je postigao slabiji rezultat nego što su bila predviđanja“, kaže Otašević. Prema njenim rečima, pokazlo se da se strategija Marin le Pen da ide ka socijalnim temama isplatila.
„Ona je pokušala da tradicionalne teme desnice ublaži da bi se približila centru i to joj je uspelo. Pogodila je šta danas Francuze najviše brine i boli, a to je pitanje opstanka, naročito pošto je socijalna situacija u ovim uslovima pandemije i rata još više pogoršala“, rekla je Ana Otašević, dodajući da se, za razliku od toga, ispostavilo da je Zemur, koji je insistirao na tradicionalnim temama krajnje desnice, napravio lošu strategiju.
Kada je u pitanju drugi krug, naša sagovornica ističe da se sada očekuje mnogo više frontalna borba na čiji će ishod veliki uticaj imati glasovi onih birača koji se u prvom krugu nisu opredelili za Makrona i Le Pen već za druge opcije. „Melanšon je, čak tri puta, pozvao svoje pristalice da ne glasaju za Marin le Pen, a isto je učinila i Pekres. Kada se sve uzme u obzir, Makronova pobeda u drugom krugu je manje izvesna nego 2017“, zaključuje Ana Otašević.
Za Zemura se u oktobru prošle godine smatralo da će biti na drugom mestu, odmah iza Makrona, ali njegova popularnost je dramatično opala od kada je počeo rat u Ukrajini i na površinu isplivale njegove ranije pohvale upućene Putinu. Iako su se tokom kampanje ogorčeno sukobljavali, on je odmah podržao Marin le Pen. „Imam nesuglasice sa Marin le Pen, ali ona je suočena sa čovekom koji je u zemlju pustio dva miliona imigranata, a biće još gore ako bude ponovo izabran, i zbog toga pozivam moje pristalice da glasaju za Marin le Pen“, rekao je Zemur u nedelju uveče.
Kako piše Politiko, tokom naredne dve nedelje pred drugi krug izbora sa naročito velikom napetošću biće suočene EU i NATO, a sve oči u Evropi i Vašingtonu biće usmerene na preokrete koje će doneti predizborne kampanje u tom periodu, dok saveznici pokušavaju da procene da li će Pariz ostati pouzdan partner u ratu protiv Putinovih snaga u Ukrajini. Kada je reč o NATO-u, Le Pen je izazvala uzbunu kada je izrazila želju da se jedina nuklearna sila EU povuče iz integrisane komandne strkuture alijanse „zato da ne bi više bila uvlačena u konflikte koji nisu naši“. Taj stav je izazvao zabrinutost zato što je ona, iako je osudila invaziju na Ukrajinu, dugo imala bliske odnose sa Kremljom a njena stranka je uzimala pozajmice od jedne ruske banke.
Ako bi Le Pen uspela da nadvlada Makrona u drugom krugu, navodi dalje Politiko, to bi nanelo potencijalno fatalnu štetu funkcionisanju EU. Iako je njena stranka Nacionalni savez odustala od svojih predloga da se napusti blok, šengenska zona i evro, Le Pen je ostala većinom evroskeptik, sa planovima da se smanji doprinos Francuske Evropskoj uniji i promoviše koalicija sa zemljama kao što su Mađarska i Poljska, kojima upravljaju političari sličnih uverenja.
U platformi njene predizborne kampanje pojavili su se i neki predlozi koji su u suprotnosti sa Eu principima slobode kretanja, što je izazvalo optužbe da njeni planovi za Francusku ukazuju na „Fregzit“. Ona traži i nove pregovore o sporazumu o šengenskoj zoni, koji je opisala kao „neprimenjiv“, i da ga zameni pojednostavljenim proverama za građane EU. Kako zaključuje Politiko, pokazalo se da je Makron pogodio suštinu kada je, obraćajući se svojim pristalicama, rekao: „naredne dve nedelje će biti odlučujuće za našu zemlju i za Evropu“.
Zvanični rezultati
Na osnovu kompletno obrađenog izbornog materijala, aktuelni francuski predsednik Emanuel Makron pobednik je prvog kruga predsedničkih izbora održanih u nedelju, sa 27,84 odsto glasova, dok je drugoplasirana Marin Le Pen, kandidatkinja desničarskog Nacionalnog okupljanja, dobila 23,15 odsto. Kako je objavljeno na sajtu francuskog Ministarstva unutrašnjih poslova, treći je lider levičarskog pokreta Nepotčinjena Francuska Žan Lik Melanšon, koji je osvojio 21,95 odsto glasova. Na četvrtom mestu je ekstremni desničar Erik Zemur sa 7,07 odsto. Drugi krug izbora je 24.aprila.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
