Mala očekivanja od mirovne konferencije o Ukrajini

Nemački kancelar Olaf Šolc je tokom treće konferencije o obnovi Ukrajine u Berlinu ove nedelje rekao da se nada da će se sa mirovnom konferencijom u Švajcarskoj 15. i 16. juna „pojaviti nešto što će nas približiti miru“.

Pored njega je stajao ukrajinski predsednikVolodimir Zelenski, a za njega je uspeh već i to da se konferencija, na njegovu molbu, uopšte održava.

„Veoma je teško ne izgubiti saveznike i partnerske zemlje. A ujediniti partnerske zemlje i one koje to nisu je samo po sebi težak zadatak za Ukrajinu“, rekao je Zelenski.

Šolc je dodao da bi u Švajcarskoj možda „mogao da se pokaže način kako da se uspešno uđe u proces u kome će i Rusija jednog dana biti za stolom. Kada sazre vreme. Ali, o tome će odlučiti samo Ukrajina“.

Ko dolazi – ko ne dolazi

Rusija je još ranije jasno stavila do znanja da neće učestvovati na ovoj konferenciji.

Naročito Nemačka vlada već duže vreme je lobirala za učešće Kine. Ali Peking je odbio da učestvuje.

Dakle, od 160 pozvanih delegacije 100 zemalja i organizacija su prihvatile poziv piše na sajtu Švajcarske vlade gde može da se vidi i aktuelna lista učesnika.

Na listi zaključenoj 14. juna u 16 h – među učesnicima konferencije su 57 šefova država ili vlada, uključujući predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, nemačkog kancelara Olafa Šolca te potpredsednicu SAD Kamalu Haris.

29 zemlja predstavljaju ministri, među kojima je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić.

Svoje predstavnike (nižeg ranga) poslali su i Izrael, Indonezija, Filipini, Južna Afrika, UAE, kao i Brazil (posmatrač).

Takođe dolaze i delegacije 6 organizacija među kojima su Evropska komisija koju predvodi Ursula fon der Lajen, Savet Evrope, Evropski savet, Evropski parlament i kao posmatrači: Vaseljenski patrijarh Vartolomej i Ujedinjene Nacije.

Navodi se da je Rusija vršila pritisak, posebno na zemlje globalnog juga, da bojkotuju švajcarsku konferenciju. Zbog toga švajcarski organizatori tako veliki broj delegacije koje su prihvatile poziv, vide kao delimičan uspeh.

To je očigledno bilo moguće i zato što je dnevni red znatno skraćen.

O čemu će biti reči?

Švajcarska savezna predsednica Viola Amherd je rekla da je reč o procesu kojim će se stvoriti uslovi „za budući mirovni samit uz učešće Rusije“.

Ahead of the Swiss-hosted “Summit on Peace in Ukraine” #UAPeaceSummit I briefed 🇨🇭 @SwissMFA’s @ignaziocassis about the unique role the @IAEAorg is playing in preventing a nuclear or radiological accident during the on-going military conflict, including through #ISAMZ. pic.twitter.com/tqX1RcjXBv

— Rafael MarianoGrossi (@rafaelmgrossi) June 12, 2024

U završnoj deklaraciji konferencije ne bi trebalo da bude pomenut momentalni prekid ruskog agresorskog rata, niti povlačenje Rusije iz Ukrajine, kako to predviđa mirovni plan Ukrajine.

U suštini, biće reči o bezbednosti nuklearnih elektrana – najveću nuklearku u Evropi, na prvoj liniji fronta na jugu Ukrajine, zauzeli su ruski vojnici.

Pored toga, razgovaraće se i o daljem izvozu žita iz Ukrajine, posebno u zemlje globalnog juga, i o oslobađanju ukrajinske dece koju je Rusija otela sa okupiranih teritorija.

Ključno je da Ukrajina ne izgubi inicijativu

Zelenski kaže da za njega ključno da njegova zemlja „ne izgubi inicijativu“. I ključno je da inicijativa „ne bude data bilo kome, a posebno ne Rusiji. Zato što je ruska inicijativa u smislu njene vizije okončanja rata u potpunosti viđena na dan invazije“, nastavio je Zelenski: „Vizija Rusije je okupacije naše zemlje“.

Putin je u tome do sada samo delimično uspeo – 28 meseci od početka invazije i uoči prvog mirovnog samita za Ukrajinu, prenosi DW.