Mala očekivanja od pregovora Rusije i SAD u Ženevi

Očekivanja da će biti postignut značajan napredak, međutim, nisu velika, piše Gardijan.

Sergej Rjabkov, zamenik šefa ruske diplomatije i njegova delegacija su u pratnji švajcarske policije stigli u sedište američke diplomatske misije u Ženevi na razgovore „oči u oči“ sa Vendi Šerman, zamenicom državnog sekretara SAD, i njenim timom.

Visoke diplomate i vojni zvaničnici iz SAD i Rusije bili su u nedelju uveče na radnoj večeri u Ženevi uoči zvaničnog početka pregovora o zahtevima Moskve koji su predstavljeni prošlog meseca u okviru dva ugovora – jednog sa SAD, drugog sa NATO. Veći deo tih zahteva je neprihvatljiv za Vašington i alijansu, naročito onaj koji se tiče toga da Ukrajina nikada ne postane članica NATO.

Šerman je „naglasila posvećenost SAD međunarodnim principima suvereniteta, teritorijalnog integriteta i slobode suverenih nacija da biraju svoja savezništva“, naveo je u saopštenju američki Stejt department nakon večere. U njemu se dodaje da je ona poručila Rusima da će SAD, međutim, „pozdraviti pravi napredak postignut putem diplomatije“.

Rusija je u blizini granice sa Ukrajinom rasporedila gotovo 100.000 vojnika, a još približno toliko je spremno da bude mobilisano u veoma kratkom roku, rekao je državni sekretar SAD Entoni Blinken koji je u nedelju naglasio da je sedmica diplomatije trenutak istine ruskog predsednika Vladimira Putina.

„Pred nama su dva puta“, rekao je za Si-En-En. „Postoji put dijaloga i diplomatije da bismo pokušali da rešimo neka od ovih neslaganja i izbegli konfrontaciju. Drugi put je konfrontacija i ogromne posledice za Rusiju ako obnovi svoju agresiju prema Ukrajini. Testiraćemo kojim putem je Putin spreman da krene.“

Bajdenova administracija je naglasila da se o pravu severenih država da teže članstvu u NATO-u ne može pregovarati, kao ni o raspoređivanju američkih vojnika u Evropi, naglasili su zvaničnici administracije. Oni su, međutim, naveli da će Vašington razgovarati o bezbednosnim garancijama, kao što je međusobno ograničenje raspoređivanja raketa i vojnih vežbi na kontinentu. To bi, ipak, bili daleko od sveobuhvatnih promena koje zahteva Moskva, ukazuje Gardijan.

I Blinken je već doveo u pitanje mogućnost postizanja napretka. „Teško je ostvariti pravi napredak, što je suprotno razgovorima, u atmosferi eskalacije s pištoljem uperenim Ukrajini u glavu. Dakle, ako želimo da postignemo napredak, moraćemo da vidimo deeskalaciju, da Rusija odstupi od pretnje kakvu trenutno predstavlja po Ukrajinu“, rekao je Blinken u nedelju za Si-En-En.

„Ovde smo jer je Rusija više puta u proteklih deset godina počinila agresiju nad susedima – nad Gruzijom, Moldavijom, Ukrajinom 2014. i danas je ponovo pretnja po Ukrajinu. Ovo se ne tiče ustupaka, već toga da ima stvari u kontekstu dijaloga i diplomatije koje obe strane, sve strane mogu da učine da smanje tenzije.“

Gardijan piše i da veliki deo diplomatskih posmatrača ne veruje da će ove nedelje doći do brzog rešenja krize dok je, dodaje se, suprotno, odnosno ostvarenje velikog pomaka, ipak moguće. Kako se navodi, brzo bi trebalo da postane očigledno da li je Rusija zainteresovana za pregovore o svojim predlozima ili su oni osmišljeni tako da budu svakako odbačeni, stvarajući preduslov za rat o kojem je, ukazuje se, Putin već doneo odluku.

„Smanjite svoja očekivanja, a nakon toga ih smanjite još više“, rekla je Melinda Hering, zamenica direktora Centra Atlantskog saveta za Evroaziju. „Posmatrajte zahteve Moskve na sastancima. Ako Rusija bude insistirala na tome da NATO ne može više nikada da se širi, znaćemo da se Moskva priprema za rat u Ukrajini, pošto je to crvena linija za Zapad.“