„Mama mi je Srpkinja, tata Crnogorac, a baka Hrvatica“: Da li raste jugonostalgija? – pita se novinarka britanskog Gardijana

Pojavila se kolona ljudi, neki noseći cveće, a pojedinci mašući zastavama stare zemlje – oni su došli da posete mauzolej u kojem se nalazi grob Josipa Broza Tita, osnivača socijalističke Jugoslavije, piše novinarka britanskog Gardijana.

Mnogi posetioci su odrasli u staroj državi i došli su da obeleže Titov rođendan, koji je bio veliki državni praznik pre raspada Jugoslavije.

Ali bilo je tu i mlađih ljudi.

Na stepenicama ispred dela muzeja u kojem se nalazi specijalna izložba posvećena Titovom životu na posterima, umetničkim delima, artefaktima i svedočenjima “običnih ljudi”, novinarka Gardijana je razgovarala sa 18-godišnjim Milošem Tomičićem, koji je nosio pionirsku kapu i maramu, obeležje jugoslovenske socijalističke omladine.

“Želeo sam da vidim sliku tog vremena. To je bilo sjajno vreme. Svi su voleli jedni druge. Moja mama je Srpkinja, tata je Crnogorac, a baka Hrvatica. Zapravo, moja porodica ima korene širom Jugoslavije”, priča on.

Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju, sačinjenu od šest republika – Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Slovenija, Crna Gora i Makedonija, plus Kosovo – je osnovao Tito 1945. godine.

Cilj Titove države je bio ujedinjenje različitih etničkih i religijskih grupa u regionu pod sloganom “bratstvo i jedinstvo”.

Porast nacionalizma posle njegove smrti 1980-tih je doveo do raspada države i krvavog rata 1990-tih.

Dugo je postojala priča da je Tito, gotovo pola veka, primoravao različite ljude da žive zajedno protiv svoje volje.

Ali 30 godina kasnije mnogi i dalje gaje duboku privrženost zemlji koja više ne postoji i žale zbog njenog raspada, piše Gardijan.

U Srbiji, 81 odsto ljudi smatra da je raspad bio loša stvar za zemlju.

U Bosni, koja je oduvek bila najmultikulturalnija republika, 77 odsto ljudi deli ovo mišljenje.

Čak i u Sloveniji, prvoj eks-jugoslovenskoj zemlji koja se pridružila Evropskoj uniji i koja se naširoko smatra “najuspešnijom”, 45 odsto njih i dalje misli da je raspad bio loša stvar.

Naklonost prema starom sistemu često se naziva “jugonostalgija”.

Međutim, Larisa Kutović, politička antropološkinja iz Sarajeva koja izučava postjugoslovenski identitet u Bosni, kaže da treba biti oprezan sa ovim terminom.

“Nostalgija podrazumeva neku vrstu melanholije ili čežnje”, kaže ona.

Kako objašnjava, to naravno postoji, a mnogi restorani i gostionice širom regiona, poput čuvenog kafea Tito u Sarajevo, ukrašeni su memorabilijama i suvenirima koji oslikavaju ružičasti pogled na to doba, ali isto tako postoje mnogi mlađi ljudi koji su više kritički nastrojeni prema tom periodu i uzimaju u obzir i pozitivne i negativne stvari.

“Postoji dosta rasprostranjeno poštovanje prema periodu socijalizma koji se povezuje sa ekonomskim rastom i poboljšanjem životnog standarda,” kaže ona i ističe da je većina eks-jugoslovenskih zemalja doživela veliki ekonomski pad posle rata.

Kako dodaje, u tom kontekstu se mnogi pitaju da li prošlost može da sadrži neka rešenja za budućnost.

Iako je Jugoslavija bila jednopartijska država, postojale su izražene razlike u odnosu na druge slične zemlje.

Tito je održavao izbalansirane odnose sa zapadom i sa SSSR-om, a građani Jugoslavije su mogli da putuju u oba regiona.

Kako piše Gardijan, mnogi i dalje govore o snazi koju je imao jugoslovenski pasoš.

Druga zajednička tema koju Kutović ističe je gubitak statusa i percepcija da ljudi koji su živeli u relativno velikoj i široko poštovanoj zemlji, sada žive u mnogo manjim i manje značajnim državama.

Mnogi ističu da, kada je potrebno da završe neki birokrastki posao na internetu u ponuđenim opcijama ne mogu da pronađu neku od posebnih država, poput Severne Makedonije, već samo Jugoslaviju.

Kako dalje piše Gardijan, pojavjuju se i mnogi pokreti koji preispituju antifašističko i antinacionalističko nasleđe regiona, koje su ratovi revidirali ili pokušali da izbrišu.

Javljaju se i horovi koji pevaju stare partizanske pesme, kako na Balkanu tako i u zajednicama u dijaspori.

U Beču postoji hor “29. novembar”, koji je ime dobio po datumu osnivanja Jugoslavije a čine ga članovi koji dolaze iz svih bivših jugoslovenskih republika.

Članovi hora se oblače u boje bivše jugoslovenske zastave, a cilj im je, kako kažu, da umanje nacionalizam koji je u dijaspori bio u porastu tokom i posle rata.

Internet takođe pruža brojne prilike da ljudi otkriju zaboravljene aspekte svog nasleđa.

Više popularnih instagram naloga prikupljaju slike nameštaja, arhitekture i grafičkog dizajna iz tog perioda.

Postoji i podkast “Sećanje na Jugoslaviju”, koji je pokrenut 2020. godine.