Manastir počinje drugi život džamije

To je najavio Ali Erbas, predsednik Dijaneta, turske Direkcije za verska pitanja. Turski mediji izveštavaju da je unutar džamije Karije ugrađen novi sistem zavesa, iste boje kao u Svetoj Sofiji, postavljeno ozvučenje, kao i da je „400 kvadratnih metara zelenih tepiha doneto je iz zapadne pokrajine Majniša“.

Najviši upravni sud Turske je u novembru 2019. poništio odluku Ataturkove vlade kojom je Hora – džamija Karije 1945. pretvorena u istoimeni muzej, ali je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan to ozvaničio dekretom 24. avgusta 2020, tokom sporova zbog drugog „podžamljenja“ Svete Sofije, najveće crkve pravoslavnog Istoka pre pada Carigrada pod tusku vlast.

Ali Erbas je potvrdio da je i džamija Karije sad pod upravom Dijaneta, a povodom današnje molitve u novoj-staroj džamiji u carigradskoj četvrti Fatih poručio: „Neka Uzvišeni Alah propusti zvuke ezana sa minareta. Srećno našoj naciji i čitavom islamskom svetu „.

Današnja prva muslimanska molitva klanjaće se u atmosferi zahuktalih naizgled verskih sporova između Francuske sa Turskom i ostatkom islamskog sveta. Povodom drugog pretvaranja Svete Sofije i Hore u džamiju carigradski patrijarh Vartolomej početkom oktobra razgovarao je sa zvaničnicima Uneska, na čijoj se Listi svetske kulturne baštine nalazi staro istorijsko jezgro Carigrada.

Turski mediji spekulišu da će i u Hori – džamiji Karije za hodočasnike drugih vera i turiste biti primenjen „model“ iz Svete Sofije – besplatan ulaz, zavese preko mozaika i fresaka tokom klanjanja.

– Kad sam posetio Horu 7. oktobra još nije bila džamija. Nije bilo izuvanja ni ćilima. Videli smo i eksperte Uneska, koji su je posetili sa turskim stručnjacima, a sve u vezi sa novonastalom situacijom. Ja sam kao i do sad počeo sa pričom u spoljašnjoj priprati: istorija, mozaici, zatim prešao u unutrašnju pripratu. Mozaici isijavaju svetlost, oni su vrhunsko ostvarenje renesanse Paleologa. Hod kroz Horu ispunjenu sjajem duhovnih lepota doživeli smo i osetili kao ulazak u nebo. Pitao sam se kako će se prekriti svi ti mozaici? U naosu dočekao nas je mimber urađen od drveta poput filigrana. U naosu su samo tri mozaika i njih će biti lako prekriti. Nismo videli paraklis sa freskama vanredne lepote. Zatvorili su ga konzervatorski radovi. On ima ulaz i na južnom zidu i moći će, verujem, da funkcioniše dobro kao muzejski prostor – kaže za Danas Dragan Vukić, upravnik Pokloničke agencije SPC „Dobročinstvo“.

Bogoslov po obrazovanju sa reputacijom najboljeg srpskog poznavaoca Carigrada u koji odlazi već 40 godina, Vukić je prvi put od izbijanja pandemije virusa korona i „podžamljenja“ Svete Sofije i Hore vodio hodočasnike od 6. do 11. oktobra u prestonicu Romejskog i Osmanskog carstva.

On kaže da ne zna da li će još neki od vizantijskih hramova – muzeja biti pretvoreni u džamije kao što je to nedavno bio slučaj posle obnove  Svete Sofije u Nikeji, u kojoj je Sveti Sava rukopoložen za arhiepiskopa. Prema njegovim rečima, kao džamije već vekovima funkcionišu vizantijske crkve: Sveti Sergije i Vakh, Mireleon, Sveti Andrija na Krisi Bogorodica Kiriotisa, Sveti Teodor, Hrista Pontepopte, Konstantina Lipsa, Sveti Teodosije, Sveti Jovan u Trulu, manastir Pantokrator.

Prvo izuvanje u Svetoj Sofiji

– Kruna obilaska Carigrada je poseta Svetoj Sofiji. Imao sam tremu. Krenuo sam rano, a olakšavajuća okolnost je bila i što zbog korone nije bilo mnogo turista. U spoljašnjoj priprati govorio sam o istoriji i arhitekturi slavom ovenčane građevine. Zatim sam ušao u unutrašnju pripratu i ispred carskih vrata tumačio mozaik koji predstavlja cara Lava Šestog u proskinezi, pred Hristom. Novina – levo i desno police za cipele. Izuo sam se prvi put u Svetoj Sofiji i ušao u naos pretvoren u molitveni prostor – priča Dragan Vukić.

Iznenađenje je bilo, dodaje, da „mesto na kome je stajao presto vizantijskih careva, Omfalos – pupak sveta po verovanju Vizantinaca, nije pokriven ćilimom, već otkriven zrači lepotom. Na galeriju se nismo mogli popeti. Bila je zatvorena. Rekli su zbog konzervatorskih radova“.