Manje pomoći za "mrzitelje" Amerike

SAD upravljaju najvećim i najskupljim programom za inostranu pomoć na svetu, a samo za 2017. se na federalnom nivou predlaže potrošnja od 50,1 milijardu dolara. Od te sume više od 18 milijardi dolara odlazi na pomoć u domenu ekonomije i razvoja, što je poznato pod zajedničkim nazivom humanitarna pomoć. Još 8,1 milijardi dolara bi trebalo da se izdvoji za pomoć u domenu bezbednosti, piše Gardijan.

Iako su se humanitarci još od Trampove izborne pobede pripremali za potencijalna smanjenja njihovog budžeta, u ponedeljak su se pojavili nagoveštaji iz Vašingtona da Tramp planira da realizuje svoje izborno obećanje da će „prestati da šalje inostranu pomoć zemljama koje nas mrze“.

Zvaničnici Bele kuće zaduženi za budžet koji su dobili instrukcije u ponedeljak rekli su da će sredstva za inostranu pomoć biti znatno smanjena, kao i da će smanjenja pretrpeti i većina Vladinih agencija. Najveći potencijalni pojedinačni primalac ekonomske pomoći i pomoći za razvoj za ovu godinu je Avganistan (milijardu dolara), a za njim slede Jordan (632,4 miliona dolara) i Etiopija (512,6 miliona dolara).

Do uzbune će najverovatnije doći i u Ujedinjenim nacijama, gde su zvaničnici već u pripravnosti nakon izveštaja da će se na osnovu nacrta uredbe početi smanjenja od 40 odsto dobrovoljnih priloga SAD za međunarodna tela. Američki zakonodavci se već dugo žale da je doprinos SAD, koji, prema pisanju Gardijana, čini 22 odsto glavnog budžeta UN i gotovo 29 odsto troškova mirovnih operacija, disproporcionalan.

Trampov plan za povećanje sredstava za budžet će najverovatnije pogoditi i obezbeđivanje sredstava za vanredne humanitarne situacije. Očekivalo se da SAD ponesu najveći deo napora da se odgovori na molbu humanitarnih tela i UN da se za ovu godinu izdvoji 1,5 milijardi dolara potrebnih da bi se sprečila glad u afričkom regionu jezera Čad.

„Zaista smo veoma zabrinuti da će pomoć za podsaharsku Afriku poneti teret ovih smanjenja. To je ironično i uznemiravajuće s obzirom da naši vojni lideri kažu da je pomoć suštinski deo naše nacionalne infrastrukture za bezbednost“, rekao je Tom Hart, izvršni direktor za Severnu Ameriku u jednoj grupi aktivista koja se bori za humanitarnu pomoć za ugrožene.

Više od 120 američkih generala i admirala u penziji apelovalo je u ponedeljak na Kongres da obezbedi garancije da će sredstva za inostranu pomoć biti zaštićena. „Znamo iz naše službe u uniformi da veliki broj kriza s kojima se naša nacija suočava nemaju samo vojna rešenja. Stejt department, USAID, korporacija „Milenijumski izazovi“, Mirovni korpus i druge agencije za razvoj su od izuzetne važnosti za sprečavanje konflikta i smanjenje potrebe da se naši muškarci i žene u uniformama stavljaju u opasne situacije“, naveli su vojni zvaničnici.

Pismo nastalo na inicijativu Globalne koalicije za rukovodstvo SAD, koja se zalaže za stabilne finansije za humanitarnu pomoć, potpisali su najistaknutiji američki vojni zvaničnici u poslednjih nekoliko decenija, uključujući generala u penziji i bivšeg načelnika Generalštaba DŽordža Kejsija i generala u penziji i bivšeg direktora CIA Dejvida Petreusa, koji je bio i komandant trupa u Iraku i Avganistanu.

Vesti o potencijalnim smanjenjima sredstava za humanitarnu pomoć će najverovatnije izazvati šok i u američkoj Agenciji za međunarodni razvoj (USAID), čiji su visoki zvaničnici privatno rekli da su optimistični, pozivajući se na nedavnu posetu novog državnog sekretara SAD Reksa Tilersona. Iako SAD imaju najveći budžet za pomoć u razvoju na svetu, one su zapravo među najmanje izdašnim zemljama, ukazuje Gardijan. NJihovi troškovi za inostranu pomoć za 2015. činili su samo 0,17 odsto BDP, dok su troškovi Britanije, poređenja radi, činili 0,7 odsto BPD. Stiče se utisak da je američka javnost uglavnom nesvesna ovih podataka, budući da je više od polovine ispitanika ankete YouGov reklo da smatra da SAD izdvajaju previše sredstava za inostranu pomoć.