Manuel Saracin: Srbija je politički i ekonomski bliža Nemačkoj i EU nego Rusiji

*“Zapadni Balkan nije samo u srcu Evrope, to je srce evropske ideje.” Poručili ste to na Tviteru nakon imenovanja za specijalnog izaslanika. Od izbijanja rata u Ukrajini, EU navodno pokazuje snažniju želju da primi balkanske države u svoje članstvo. Nama Balkancima se to baš ne čini. Bugarska na primer i dalje blokira Severnu Makedoniju.

– Za nemačku vladu nesporno je da je budućnost Zapadnog Balkana u EU. To je savezni kancelar Šolc nedavno izričito ponovio. Pri tom, oduvek se znalo da države Zapadnog Balkana same određuju brzinu kojom napreduju ka Evropskoj uniji, jer brzina neposredno zavisi od njihovog reformskog napora. Dakle, ukoliko jedna zemlja smanji svoj reformski rad na temama koje su posebno važne, kao što je vladavina prava, sloboda medija i suzbijanje korupcije, onda to smanjuje i brzinu procesa evropskih integracija te zemlje. O tome se nažalost retko otvoreno govori u javnosti. Naravno da je mnogo lakše tvrditi „Oni nas neće“ umesto da se kaže „Nažalost, mesecima nismo ostvarili napredak u sprovođenju reformi“. S druge strane, normalno da i EU mora da ispuni svoje obaveze i obećanja. Krajnje je vreme za početak pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, a takođe i za viznu liberalizaciju za Kosovo. Istina, nije nam uvek lako unutar Unije da postignemo dogovor i da ubedimo svih 27 zemalja članica, ukoliko ima rezervi. Međutim, napad Rusije na Ukrajinu je prelomni događaj. Shvatanje bezbednosti i geopolitičkih rizika se otad znatno promenilo u zemljama članicama EU. To se takođe odnosi na svest da Srbija i zemlje u njenom okruženju moraju što pre da postanu punopravne članice EU.

* Nedavno istraživanje pokazuje da prvi put u istoriji većina građana Srbije ne podržava članstvo u EU. Kako to komentarišete?

– Zatečen sam tim brojkama. Iskreno verujem u EU kao mirovni projekat i u našu zajedničku budućnost, zajedno sa Srbijom kao punopravnom članicom. Brojke pokazuju da evropska perspektiva mora opet da postane opipljivija. S druge strane, ubeđen sam da su građani Srbije i te kako svesni koristi koju bi imali od članstva u EU, koja je simbol mira, vladavine prava, održivog prosperiteta i ogromnog razvojnog potencijala za ljude i preduzeća. Razvoj u svim centralnoevropskim zemljama članicama EU slikovito svedoči o tome.

* U martu ste sa šeficom nemačke diplomatije posetili nekoliko balkanskih država. Izjavili ste tada da očekujete da Srbija uvede sankcije Rusiji. To se za sada nije desilo. Da li verujete da hoće?

– EU je postigla dogovor oko nekoliko paketa sankcija protiv Rusije, kao neposrednu reakciju na ruski napad na Ukrajinu. Upozorili smo Moskvu da ne pokrene ovu neopravdanu, ničim izazvanu invaziju kojom se krši međunarodno pravo i ukazali na masivne sankcije koje će uslediti. Sankcije nisu same sebi svrha, već sredstvo kojim želimo da ograničimo mogućnosti Rusije da nastavi i dobije ovaj rat. Ministarka spoljnih poslova Berbok je prilikom svoje posete Beogradu sasvim nedvosmisleno poručila da se napad Rusije tiče svih nas, u takvoj situaciji niko nema pravo da se drži po strani. Ruska vojska je u Ukrajini počinila najteže ratne zločine, ubijajući civile, silujući žene i decu, uništavajući vitalnu civilnu infrastrukturu. Nije dovoljno samo osuditi ove zločine. Hrabre Ukrajinke i Ukrajinci ovih dana brane ne samo svoju domovinu, već i našu bezbednost i naše zajedničke vrednosti – demokratiju, nezavisnost, poštovanje ljudskih prava, mir i stabilnost.

* Šta će se desiti ukoliko, daleko bilo, Beograd, birajući između EU i Rusije, izabere Moskvu? Neće biti novca iz fondova EU, manje nemačkih investicija, pretpostavljam?

– EU će uvek prihvatiti svaku na osnovu slobodne volje donetu, demokratsku odluku i ipak nastojati da održi dobre odnose, kao što to, na primer, pokušavamo sa Jermenijom. S druge strane, ne vidim ko bi u Srbiji zaista bio zainteresovan za proruski stav. U ekonomskom i političkom smislu, društvo u Srbiji je bliže Nemačkoj i EU nego Rusiji. Naša finansijska podrška i ulaganja su veća. Takođe nas zanima ekonomski i socijalni razvoj ove zemlje. Razume se da su sredstva koja dajemo i naš angažman u zemljama kandidatima veći nego u zemljama koje su na primer deo Istočnog partnerstva. Sasvim je jasno da je nakon napada Rusije na Ukrajinu proruski stav nespojiv sa statusom kandidata. Ne možete sedeti na dve stolice koje su miljama udaljene jedne od druge. Osim toga, smatram da Srbija i te kako zna da je u njenom interesu da se što pre oslobodi svih zavisnosti od beskrupuloznog režima. Naravno da ima i reperkusije na odluke privrednih subjekata da li zemlja nepovratno drži evropski kurs ili ne. To je prosto pitanje procene rizika i koristi. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, privrednici se raspituju da li se Srbija kao investiciona destinacija priključila evropskim stavovima i da li će to učiniti ubuduće. Zato je ključno da Srbija sada zauzme svoj stav.

* Znate da deo opozicije Srbije smatra da Zapad, Nemačka posebno, blagonaklono gleda na vlast Aleksandra Vučića. Šta će biti vaše poruke vlastima Srbije?

– Ja u Beogradu razgovaram sa svim akterima, kako sa Vladom tako i sa opozicijom. Zadatak je političara i diplomata da sarađuju sa vladama drugih zemalja. Nemačka i Srbija imaju odlične bilateralne odnose na čemu smo veoma zahvalni. U mnogim oblastima ostvarujemo blisku saradnju, a naši ekonomski odnosi su bez premca. Nemačka je najvažniji investicioni i trgovinski partner Srbije. Na kraju sledimo isti cilj, a to je članstvo Srbije u EU. Zato je potrebno sprovesti reforme, zato je potrebna politička volja. Nastojimo da budemo fer i konstruktivni. Vrlo poštujemo postignute rezultate, a istovremeno smo uvek vrlo jasno dali do znanja da smo zabrinuti zbog određenih tendencija u Srbiji, naročito u oblasti vladavine prava. Bilo da se radi o slobodi medija, o procesu suočavanja s prošlošću ili borbi protiv korupcije – sve su to važne teme, gde vidimo veliku potrebu za dodatni reformski napor. Neki to brzopleto tumače kao podršku vladi, kada Nemačka ili “Zapad” odaju priznanje postignutim rezultatima. A druga strana u konstruktivnoj kritici zbog negativnih tendencija neretko vidi znak podrške opoziciji. No, donekle je to i deo političkog posla. Mogu samo da ohrabrim Vladu Srbije da, rečima i delima, ne ostavlja prostor za bilo kakve sumnje u njenu opredeljenost da zemlju vodi u EU. I dozvolite opasku: komunikacija vezana za EU koja naginje ka negativnim resantimanima nije baš od pomoći.

* A opoziciji, bar onoj zvanično proevropskoj? Šta treba da učine ako žele da ih Zapad bolje čuje?

– Smatram da je u demokratski uređenim društvima sasvim normalno da opozicija čini sve kako bi do sledećih izbora ubedila većinu glasačkog tela da podrži njen program. Dobro je što je posle izbora u Srbiji zaživeo parlamentarni pluralizam i što je Skupština opet postala mesto za politički diskurs i raspravu. Pri tom sam se ja, dok sam kao poslanik pripadao opoziciji, uvek fokusirao na samu suštinu, ako je to bilo u interesu moje zemlje. Načelno mislim da je politička situacija u Srbiji zanimljiva. Za obe strane, kako za opoziciju tako i za vladu, sada se otvara prilika da se u parlamentarnim raspravama ponovo bori za svoje predloge. S druge strane bih voleo da vidim veću saglasnost za put Srbije ka EU i za neophodne ključne reforme.

* Poslanik ste Zelenih, ekološka pitanja postaju sve važnija u Srbiji. Imali smo više ekoloških protesta, ali kod nas je najvažnije ekološko pitanje moguće otvaranje rudnika litijuma Rio Tinta. Taj projekat je, ako se ne varam, bivša nemačka kancelarka Merkel podržala.

– Dobar je znak za put Srbije ka EU kada pitanja ekologije i klime u javnosti sve više dobijaju na značaju. Svako društvo profitira kad se o donošenju odluke o složenim pitanjima vodi javna rasprava. Eksploatacija litijuma u Srbiji jeste jedno takvo složeno pitanje. Litijum je ključna sirovina za e-mobilnost koja je opet važan preduslov za bolju zaštitu klime, jer je emisija ugljendioksida manja kad su u pitanju električna vozila, za razliku od auta sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. U Nemačkoj takođe postoje velika nalazišta litijuma čijom se eksploatacijom bave privatne firme. To su delikatni procesi i izuzetno je važno da javnost bude transparentno uključena u te procese, naročito stanovništvo na licu mesta. Na kraju radi se o tome da se i ubuduće očuva mobilnost u Evropi, duž lanaca snabdevanja, što uključuje i iskopavanje sirovine, u cilju održavanja balansa u odnosu na zavisnost od određenih sirovina.

* Srbija je energetski zavisna od Rusije, kao i od brojnih rudnika uglja, da li možemo da računamo na podršku EU ako se odlučimo za modernizaciju, zelenu energiju?

– Obavezno! Srbija može da računa na podršku EU kada je u pitanju njena modernizacija, u svim oblastima. Evropska unija je već u jesen 2020. godine svim zemljama Zapadnog Balkana ponudila Ekonomski i investicioni plan u cilju snažnijeg ekonomskog povezivanja Srbije i zemalja u njenom okruženju sa EU. Plan daje jasne smernice za zelenu i digitalnu tranziciju u Srbiji. U tom duhu je Nemačka prošle godine, između ostalog, uspostavila strateško partnerstvo o klimatskom delovanju sa Srbijom, pružajući stručnu ekspertizu i podršku po pitanjima energetskog preokreta i izgradnje zelene i socijalno pravedne tranzicije. Na osnovu svog iskustva svesni smo činjenice da energetski preokret nije šetnja, već maraton na koji treba pozvati sve članove društva, a koji možemo istrčati samo zajedničkim snagama.

Opšti izbori raspisani za oktobar u BiH moraju se održati

* Da li je BiH glavni regionalni izazov i kako pomoći toj zemlji?

– Vrlo smo zabrinuti zbog političke situacije u Bosni i Hercegovini. Secesionističke tendencije u Republici Srpskoj koje je pokrenuo Milorad Dodik, neprihvatljive su i ugrožavaju političku stabilnost u zemlji. Odjednom opet čujemo od ljudi da strahuju od izbijanja nasilja. Na to moramo da reagujemo. U suprotnom postoji rizik da se politička kriza pretvori u bezbednosnu krizu. To bi imalo dalekosežne posledice, ne samo za BiH, nego i za region u celini koji bi se samim tim udaljio od perspektive pristupanja EU, pa čak bi moglo učiniti nemogućim članstvo u EU. Nemačka i EU već su suspendovale sredstva za realizaciju projekata namenjena za RS od nekoliko stotina miliona evra. SAD i Velika Britanija su usvojile sankcije. Nemačka se zalaže za primenu bonskih ovlašćenja Visokog predstavnika u vezi sa Zakonom o nepokretnoj imovini koji je usvojila Skupština RS, a kojim se krši Ustav. Nadamo se da ljudi u RS prepoznaju da secesionistički kurs političkog vođstva vodi u ćorsokak, a da su gubitnici oni. Nesporno je da se opšti izbori raspisani za oktobar ove godine moraju održati. Komisija EU je utvrđivanjem 14 ključnih prioriteta zadala jasnu mapu puta za nastavak reformi u Bosni i Hercegovini u pravcu članstva u EU. Nemačka je zajedno sa svojim partnerima podržava na tom putu.

* Vaš kolega iz Bundestaga Adis Ahmetović nedavno je bio izložen sramnim verbalnim uvredama dela vlasti u RS. Da li ste spremni na nešto slično?

– U stalnom sam kontaktu sa gospodinom Ahmetovićem. Poslanici u Bundestagu koji se aktivno bave ovim regionom neguju bliske međusobne kontakte i podržavaju jedni druge. Svi mi znamo kako treba protumačiti ulogu gospodina Dodika i njegove izjave. Ne želim dalje da komentarišem.