Manuel Vals ujedinitelj levice?

Godine 2011. je na unutarstranačkim izborima Socijalističke partije jedva skupio pet odsto neophodno potrebnih glasova, a samo pet-šest godina kasnije mogao bi da postane njen kandidat za francuskog predsednika. Vals, koji je u međuvremenu sakupio dve godine na mestu francuskog ministra policije i dve godine na mestu francuskog premijera, udario je u ponedeljak uveče na emocije objavljujući svoju kandidaturu, na prethodnim izborima Socijalističke partije za njenog kandidata na predsedničkim izborima, u svom voljenom Evriju, mestu čiji je gradonačelnik bio 11 godina, u sali u kojoj se venčao sa svojom tu prisutnom suprugom.

Poređenjem video-klipova cinični mediji su ukazali na fatalnu sličnost Valsovog i govora propalog predsedničkog kandidata desnice Nikole Sarkozija: i Vals je pozvao na jedinstvo i kleo se u volju da služi Francuskoj. Uz istu parolu „neka pobedi sve što baš ujedinjuje“ Vals je poručio: „U meni ima snage, volje da služim svojoj zemlji koja se rečima ne može iskazati, to je totalno uverenje, ja želim sve da dam Francuskoj, koja je toliko dala meni“, recitovao je Vals i sebi postavio za cilj da „pomiri i nepomirljive pozicije na levici“, što je odmah postalo floskula koju će morati da objašnjava.

Vals je „uz punu saglasnost predsednika Republike“ Fransoa Olanda podneo ostavku na funkciju premijera kako bi se posvetio objedinjavanju prvo Socijalističke partije, onda francuske levice, pa onog dela Francuske koji „odbija ekstremnu desnicu, koja odbacuje socijalnu regresiju koju predlaže Fransoa Fijon“ već promovisani kandidat desnog centra na francuskim predsedničkim izborima koji će se održati aprila/maja 2017. godine.

„Danas ja imam jednu odgovornost: ujediniti. Svako treba da da svoj doprinos, ja prvi“, rekao je Vals, trenutno sedmi prijavljeni kandidat na prethodnim izborima Socijalističke partije. Prijavljivanje kandidata traje do 15. decembra. Sem Valsa već su se kandidovala još dva bivša ministra iz njegove vlade: bivši ministar industrije Arno Montebur i bivši ministar obrazovanja Benoa Omon, koji su iz vlade izbačeni zbog neslaganja sa Olandovom politikom. Emanuel Makron, treći ministar iz Valsove vlade, povukao se sam i na izbore za predsednika Francuske neće ići preko socijalističkih prethodnih izbora nego direktno.

U dokazivanju svojih sposobnosti da ostvari postavljeni zadatak objedinjavanja, Vals će, naročito u konfrontaciji sa prvom dvojicom, najpre morati da skine sa svojih leđa premijersku saodgovornost za greške petogodišnje vladavine Fransoa Olanda, čijim ga klonom predstavljaju neki od konkurenata, a koje je greške priznao i sam Oland. „Ko je pravi Vals, ovaj što se kandiduje ili onaj što je vladao“, pitanje je na kome već insistiraju konkurenti.

Zatim će morati da dokazuje svoja leva uverenja. O čemu ga u predizbornoj kampanji neće propitivati samo Partija levice, nezavisnog predsedničkog kandidata Žan Lika Melenšona i Komunistička partija, nego i bivši ministri u vladi kojoj je sam bio na čelu. „Pa nećemo se jednom ultraliberalnom kandidatu, kakav je Fransoa Fijon, suprotstaviti jednim socijalno-liberalnim kandidatom“, komentarisao je Montebur kandidaturu Valsa.

Teško breme će u predizbornoj kampanji Valsu predstavljati Zakon o radu. Ne samo da je taj Zakon, ocenjen kao poklon krupnom kapitalu, mesecima na ulicama držao desetine i stotine hiljada Francuza, nego je, na kraju, donet upotrebom ustavnog člana 49.3 koji vladi Francuske daje mogućnost da zakon proglasi bez glasanja u parlamentu. Time je Vals konkurentima dao u ruke i pitanje svojih demokratskih uverenja, budući da se taj član u prošlosti nije koristio gotovo nikad.

Vals će na levici biti propitivan i oko svojih izjava o islamu i zalaganja za zakon o oduzimanju državljanstva onima čije se veze sa terorističkim organizacijama dokažu.

Francuski predsednik Fransoa Oland, koji je odustao od kandidature za drugi predsednički mandat, izvršio je, posle Valsove ostavke, minimalnu rekonstrukciju Vlade Francuske i na njeno čelo postavio dosadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Bernara Kazneva. Rekonstruisana francuska vlada vladaće koliko i Fransoa Oland – još pet meseci.