„Brojke sugerišu da novinari ne iznose istinu do građana o nekim ključnim tačkama“: Margaret Saliven o predizbornim anketama u SAD

Mnogi novinari su radili skoro isto. Ne svi, ali mnogi od nas, piše Margaret Saliven za Gardijan.

Imajući u vidu to žarko sećanje, reagovala sam na nedavnu anketu Volstrit džurnala o predsedničkoj trci 2024, pa, ne baš slegnuvši ramenima, ali ni vriskom.

To je bila anketa koja je pokazala da Donald Tramp vodi ispred Džoa Bajdena u šest od sedam ključnih država, upravo onih koje će najverovatnije odrediti ko će biti izabran u novembru.

Bivši predsednik je ispred, prema anketi Žurnala, u Pensilvaniji, Mičigenu, Nevadi, Arizoni, Džordžiji i Severnoj Karolini; dva kandidata su izjednačena u Viskonsinu.

To ne znači ništa definitivno sedam meseci od izbora. Ipak – kao neko ko misli da bi još četiri godine Trampa bile katastrofa – verujem da se ovde može nešto naučiti.

Umesto da odbacite ove nalaze, razmislite o onome što nam govore, čak i ako to čine nesavršeno i čak i ako im nedostaje stvarna prediktivna moć.

Jedna od stvari koje ove brojke sugerišu jeste da novinari ne iznose istinu do građana o nekim ključnim tačkama (ili ako jesu, ta istina se ignoriše).

Ispitanici u anketi tvrde da im je jedna od velikih briga ekonomija. Ako je to slučaj, trebalo bi da budu zadovoljni Bajdenom. Među faktorima: niska inflacija, značajan rast i niska nezaposlenost.

Pol Krugman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, nedavno je napisao: „Ekonomske vesti u 2023. bile su skoro čudesno dobre. (Čak je i cena klasične večere za Dan zahvalnosti, primećuje, pala za 4,5 odsto u odnosu na prošlu godinu).

Ako je ekonomija toliko jaka i toliko važna za glasače – i ako Bajden može da preuzme bar deo zasluga – zašto se to ne evidentira? To je nešto i za medijske ljude jer bi novinari trebalo da saopštavaju informacije kako bi građani mogli da glasaju sa znanjem. To bi trebalo da bude veći prioritet od generisanja profita, ocena i klikova.

Još jedna velika zabrinutost birača, naravno, su Bajdenove godine. On ima 81 godinu; Tramp će u junu imati 78 godina. Obojica su stari; obojica imaju praznine u pamćenju i povremeno pokazuju konfuziju.

Samo jedan od njih, međutim, govori o nekim migrantima kao o „životinjama“ ili predviđa „krvavo kupatilo“ za zemlju ako izgubi. Samo jedan se suočava sa desetinama optužbi u vezi sa zločinima, uključujući pokušaj poništavanja legitimnih izbora.

Samo jedan je obećao da će biti diktator prvog dana svog predsedničkog mandata i samo jedan ima saveznike koji pedantno planiraju radikalnu promenu načina na koji Amerika funkcioniše.

Lepa priča Asošiejted presa nosila je naslov: „Trampovi planovi ako se vrati u Belu kuću uključuju deportacije, tarife i masovna otpuštanja“. Priča napominje da su ideje ekstremne i da je osnova određena. Neke od njegovih trenutnih ideja bi verovatno završile na sudu ili bi ih sprečio Kongres, navodi se.

Ali Trampova kampanja i savezničke grupe sastavljaju knjige politike sa detaljnim planovima.

Ispitanici u anketi takođe tvrde da su duboko zabrinuti za stanje demokratije u Americi.

Trebalo bi da budu, naravno, ali ono što pod tim podrazumevaju uveliko se razlikuje. Da li znaju toliko o Trampovim autoritarnim nacrtima koliko i o tome kako Bajden ovih dana hoda ukočenijim hodom?

Nisam baš toliko prezirna kao medijski kritičar Mark Džejkob, koji je ismevao da postoji „samo jedna anketa koja je važna. Prošlo je sedam meseci od sada. Ostalo su samo prazne kalorije koje ispunjavaju vreme za emitovanje“.

I zaista shvatam ozbiljno analizu Džoša Maršala iz Talking Points Memo-a, koji je pogledao anketu Journal-a i nekoliko drugih, upoređujući ih sa ranijim, i zaključio da Bajden sporo, neujednačeno napreduje.

Taj napredak, smatra Maršal, može se ubrzati kako sve više Amerikanaca shvata da su, sviđalo se to vama ili ne, ova dva kandidata stvarni izbori.

Ankete ne mogu predvideti. Ali mogu upozoriti. A možda je crveno upozorenje ono što Amerikancima sa malo informacija – i našim medijima opsednutim konjskim trkama – najviše treba.