Novinari Marija Resa i Dimitrij Muratov dobitnici Nobelove nagrade za mir

Oni su nagrade dobili za njihove napore da zaštite slobodu izražavanja, što je preduslov za demokratiju i trajni mir.

Resa i Muratov primaju nagradu za mir za hrabru borbu za slobodu izražavanja na Filipinima i u Rusiji. Istovremeno, oni su predstavnici svih novinara koji se zalažu za ovaj ideal u svetu u kome se demokratija i sloboda štampe suočavaju sa sve nepovoljnijim uslovima, saopšteno je u obrazloženju.

Marija Resa koristi slobodu izražavanja kako bi razotkrila zloupotrebu moći, upotrebu nasilja i rastući autoritarizam na Filipinima, u svojoj rodnoj zemlji.

Godine 2012. postala je suosnivač Rapler-a, kompanije za digitalne medije za istraživačko novinarstvo, koju i dalje vodi. Кao novinar i izvršni direktor Raplera, Resa se pokazala kao „neustrašivi branitelj slobode izražavanja“.

Rapler je kritičku pažnju usmerio na kontroverznu kampanju režima Dutertea protiv droga.

Kako se navodi, broj umrlih je toliko visok da kampanja liči na rat koji se vodi protiv stanovništva sopstvene zemlje. Resa i Rapler su takođe dokumentovali kako se društveni mediji koriste za širenje lažnih vesti, uznemiravanje protivnika i manipulaciju javnim diskursom.

Dmitrij Andrejevič Muratov decenijama brani slobodu govora u Rusiji pod sve izazovnijim uslovima.

Godine 1993. bio je jedan od osnivača nezavisnih novina Novaja gazeta. Od 1995. bio je glavni urednik lista ukupno 24 godine.

Novaja Gazeta je danas najnezavisniji list u Rusiji, sa fundamentalno kritičkim odnosom prema moći.

Novinarstvo zasnovano na činjenicama i profesionalni integritet učinili su ga važnim izvorom informacija o cenzurisanim aspektima ruskog društva koje retko spominju drugi mediji.

Od svog osnivanja, Novaja Gazeta je objavljivala kritičke članke na teme koje se kreću od korupcije, policijskog nasilja, nezakonitih hapšenja, izbornih prevara i „fabrika trolova“ do upotrebe ruskih vojnih snaga unutar i izvan Rusije.

Protivnici Novaja Gazete odgovorili su uznemiravanjem, pretnjama, nasiljem i ubistvom. Od početka rada lista, šest njegovih novinara je ubijeno, uključujući Anu Politkovskaju koja je pisala članke o ratu u Čečeniji.

Uprkos ubistvima i pretnjama, glavni urednik Muratov odbio je da napusti nezavisnu politiku novina.

On je dosledno branio pravo novinara da pišu šta god žele o čemu god žele, sve dok su u skladu sa profesionalnim i etičkim standardima novinarstva.

Besplatno, nezavisno i zasnovano na činjenicama novinarstvo služi za zaštitu od zloupotrebe moći, laži i ratne propagande.

Norveški Nobelov komitet ubeđen je da „sloboda izražavanja i sloboda informisanja pomažu da se osigura informisana javnost. Ova prava su ključni preduslovi za demokratiju i štite od rata i sukoba“.

Nobelova nagrada za mir Mariji Resi i Dmitriju Muratovu ima za cilj da naglasi važnost zaštite i odbrane ovih osnovnih prava.

Ovogodišnja nagrada za mir čvrsto je usidrena u odredbama testamenta Alfreda Nobela: „Bez slobode izražavanja i slobode štampe, biće teško uspešno promovisati bratstvo među narodima, razoružanje i bolji svetski poredak koji će uspeti u našem vremenu.“

Nobelova nagrada ustanovljena je da bi se odalo priznanje istaknutim ličnostima za akademska, kulturna i naučna dostignuća i prvi put je dodeljena 1901. godine.

Nobelova nagrada za mir predstavlja priznanje koje se dodeljuje pojedincima, grupama i organizacijama za posebne zasluge na poljima spajanja naroda, smanjenja vojnih potencijala i razoružanja, kao i za promovisanje mira i obrazovanja.

Nobelova nagrada za mir se od 1901. godine svake godine dodeljuje 10. decembra u Oslu, na godišnjicu smrti Afreda Nobela.

Prvi dobitnici su Švajcarac Žan Anri Dinan, osnivač Crvenog krsta i začetnik Ženevske konvencije, i Francuz Frederik Pasi, osnivač i predsednik Francuskog društva za arbitražu među nacijama.

Odbor koji odlučuje kome će biti uručena ova prestižna nagrada sastoji se od pet članova, koje bira norveški parlament na svakih šest godina. Iako nigde nije određeno da članovi moraju biti Norvežani, do danas su svi članovi komiteta bili norveški državljani.

Predloge kandidata za dobitnike Nobelove nagrade za mir, mogu predložiti, pored svih članova vlade ili Međunarodnog suda pravde, profesori (uglavnom angažovani na katedrama za političke nauke, pravo, filozofiju, istoriju i sociologiju), kao i rukovodioci odgovarajućih instituta.

Zbog svoje političke prirode, Nobelova nagrada za mir je većinu svoje istorije bila predmet brojnih kontroverzi. Za razliku od ostalih Nobelovih nagrada, može biti dodeljena i učesnicima određenih mirovnih pregovora koji su završeni bez uspeha, odnosno koji nisu doveli do postizanja mirovnog sporazuma. Zbog toga se pojedine dodele iz današnje perspektive dovode u pitanje.

Među kontroverznim dodelama su ona iz 1973. godine kada je Nobela trebalo da dobiju vijetnamski političar Le Duk To i državni sekretar SAD Henri Kisindžer, za pregovaranje o mirovnom sporazumu u Vijetnamskom ratu. Iako je Kisindžer prihvatio Nobelovu nagradu, do danas je Le Duk To jedina osoba koja je odbila ovo priznanje.

Naknadno oduzimanje Nobelove nagrade za mir nije moguće.

Još jedan primer koji je bio predmet kritika je Nobelova nagrada za mir dodeljena 1994. izraelskom predsedniku Šimonu Peresu, izraelskom političaru Jicaku Rabinu i palestinskom političaru Jaseru Arafatu, za njihove napore u uspostavljanju mira između Izraelaca i Palestinaca.

Iako se Nobelove nagrade u ostalim kategorijama uručuju pojedincima, ova nagrada se može dodeliti i međunarodnim organizacijama. To je bio slučaj 2020. godine, kada je Svetski program za hranu odabran za svoje napore u borbi protiv gladi, doprinos poboljšanju uslova za mir u područjima pogođenim sukobima i za nastojanje da se spreči upotreba gladi kao oružja za rat i sukob.

Nobelove nagrade postoje zahvaljujući švedskom naučniku i industrijalcu Alfredu Nobelu koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za doprinos čovečanstvu.

Alfred Nobel (1833-1896) je odredio institucije koje će dodeljivati nagrade svake godine, među kojima su Švedska akademija za književnost, Institut Karolinska za medicinu, Švedska kraljevska akademija za fiziku i hemiju, kao i Odbor za mir koji specijalno bira norveški parlament.

Nobelova nagrada se sastoji od zlatne medalje, diplome i čeka na oko devet miliona kruna (oko milion evra). Novčani iznos nagrade se deli ako ima više laureata u jednoj disciplini.

Tekst je deo projekta koji je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.