Ako se nuklearna postrojenja pojave u nordijskim zemljama, postaće legitimne mete u slučaju rata između Rusije i NATO-a, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, prenosi TASS.
„Ne morate da budete vojni strateg da biste razumeli da će takvi objekti predstavljati izvor direktne pretnje i, naravno, neminovno će biti uvršteni na listu legitimnih ciljeva određenih scenarijem direktnog vojnog okršaja između naše zemlje i NATO-a“, rekla je Zaharova na Svetskom festivalu mladih u Sirijusu.
Kao rezultat toga, rekla je ona, trpeće bezbednost zemalja koje razmeštaju nuklearno oružje.
Zaharova je naglasila da upravo prema scenariju vojne konfrontacije Rusije i Severnoatlantske alijanse SAD i njeni sateliti „nasilno vode stvar“.
„U kojoj meri su građani Finske svesni rizika sa kojima će morati da se suoče je veliko pitanje. Zato što će takva odluka zaista mnogo toga promeniti u kontekstu bezbednosti ove zemlje i drugih pitanja relevantnih za ovu državu“, zaključila je Zaharova.
Ranije je novoizabrani predsednik Finske Aleksandar Stub rekao da bi zemlja trebalo da ima stvarna sredstva za nuklearno odvraćanje. Tokom svoje predsedničke kampanje, Stub se zalagao da nuklearno oružje NATO-a može da se transportuje preko Finske.
U ovom trenutku, finsko zakonodavstvo zabranjuje uvoz, proizvodnju, skladištenje i detonaciju nuklearnog oružja na teritoriji zemlje.
Stub je takođe naglasio da predsednik nema ovlašćenja da donosi odluke na polju nuklearne energije, ali se nada „fleksibilnom“ pristupu ovom pitanju od strane vlade i parlamenta.
Istovremeno, ruski ambasador u Helsinkiju Pavel Kuznjecov ocenio je da je ideja o tranzitu nuklearnog oružja preko Finske opasna i nepredvidiva.
Finska je u NATO ušla 4. aprila 2023.
Kao rezultat toga, kopnena granica između Rusije i severnoatlantskog bloka povećala se za 1.300 kilometara i zapravo se udvostručila.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.