Suđenje francuskoj desničarki: Kako Marin Le Pen peva himnu Donalda Trampa

U to vreme tek je trebalo da postane liderka očeve krajnje desničarske stranke ili da se tri puta kandiduje za predsednika. „Francuzi su siti izabranih zvaničnika koji pronevere javni novac“.

Dvadeset godina kasnije Le Pen je zajedno sa 24 stranačke kolege iz Nacionalnog skupa (RN), službenika, bivša poslanika EU i parlamentarne pomoćnike optužena da je proneverila više od četiri miliona evra iz Evropskog parlamenta.

Ona ljutito poriče bilo kakvu nepravdu, piše u kolumni za Gardijan Pauline Bok, francuska novinarka. Slučaj je usredsređen na navodnu šemu lažnih poslova – ona i ostali su optuženi da su koristili fondove EU za plaćanje osoblja u Francuskoj koje je radilo za stranku.

Pariski tužilac je 14. novembra zatražio kaznu od pet godina zatvora i petogodišnju zabranu obavljanja javnih funkcija za Le Pen.

Ovo ju je samo ohrabrilo da izjavi da je meta „političkog suđenja“ čiji je cilj da joj onemoguće da se kandiduje za predsednika Francuske 2027.

Zabrana obavljanja javne funkcije ima „privremeno izvršenje“, što znači da ako Le Pen bude proglašena krivom, zabrana bi odmah stupila na snagu čak i ako bi se žalila.

„Zakon se primenjuje na sve“, rekao je pariski tužilac. U pitanju je zakon iz 2016. usvojen nakon sličnih skandala sa malverzacijama, koji zahteva zabranu javne funkcije za ovu vrstu prekršaja. Suđenje traje do 27. novembra, a presuda se očekuje početkom sledeće godine.

Obim navodne šeme lažnih poslova RN-a je izuzetan: od 2004. do 2016, rekli su tužioci, stranka je plaćala visoke zvaničnike putem sredstava dodeljenih njenim poslanicima u Evropskom parlamentu za zapošljavanje pomoćnika.

Oni tvrde da su zvaničnici bili navedeni kao poslanički pomoćnici, ali su radili isključivo za stranku van parlamenta.

U 2014. Nacionalni skup se i dalje zvao Nacionalni front i sa 9,4 miliona evra duga bio je blizu bankrota. To je takođe bila godina kada su njeni poslanici u Evropskom parlamentu sa tri imali čak 24 psolanika, čime je stranka imala na raspolaganje velika sredstva.

Prema pariskom tužiocu: „Sve je prošlo pored nje, sve vodi ka Marin le Pen: ona je centralizovala, arbitrirala, odlučivala“.

Le Pen je odgovorila rekavši da „apsolutno smatra da nije počinila najmanju nepravilnost ili najmanji nezakonit čin“.

Što se tiče suštine navoda, RN je saopštio: „Izgleda da tužilac dovodi u pitanje potpuno legitimne načine bavljenja politikom stranke, kao da poslaniku nije bilo dozvoljeno da traži od svojih pomoćnika da rade sa drugim članovima njihove stranke“.

Čim je zatražena zabrana javne funkcije, Le Pen je požurila do novinara ispred sudnice da se požali na francuski pravosudni sistem i njegov „cilj da liši Francuzu prava da glasa za koga žele“.

Sledećeg dana na televiziji u udarnom terminu osudila je „odvratnu, nečuvenu optužnicu“ i uporedila je sa „političkom smrtnom kaznom“ koja je zatražena protiv nje.

Ona je pokrenula peticiju pozivajući svoje pristalice da „brane demokratiju“ i tvrdeći da tužioci žele „da diskredituju njenu stranku i potisnu glas miliona njenih birača“.

Da li vas ovo populističko, antipravosudno manevrisanje podseća na nekoga?

Le Penova je odlučila da ne pokaže svoju podršku Donaldu Trampu u njegovoj predsedničkoj kampanji ove godine – izgleda da je ohladila ideju o novoizabranom predsedniku, sa njegovim prioritetima „Amerika na prvom mestu“ – ali njena strategija odbrane je direktno iz Trampovog priručnika.

I baš kao i kod Trampa, ima svoja poslušna pojačala. Tvrdodesničarski TV kanal CNews, francuski Fox News, emitovao je jednu osudu nakon sledećeg „političkog suđenja“ protiv Le Pen.

I iako se to samo može očekivati od svih medija konzervativnog medijskog magnata Vinsenta Bolorea, melodija o „političkom suđenju“ curi i na druge medije.

Mediji su se mnogo fokusirali na naizgled šokantnu mogućnost da Le Pen bude zabranjeno da se kandiduje za predsednika, a manje na samo suđenje, koje je iznelo na videlo veoma detaljne navode o dugotrajnoj i sistemskoj zloupotrebi javnih sredstava.

Baš kao što 6. januar nije sprečio Trampa da se vrati u Belu kuću, Le Penova strategija bi mogla da ide u njenu korist.

Što duže njene tvrdnje o političkom suđenju dobijaju na emitovanju bez odgovarajuće kontekstualizacije, veća je verovatnoća da će francuska javnost misliti da u tome ima istine – to se uklapa u široko rasprostranjeno antielitno raspoloženje među francuskim glasačima.

Na kraju krajeva, od septembra, Le Pen je bila prvi izbor francuskog naroda u anketama za predsedničke izbore 2027. Makronov rejting odobravanja je trenutno nizak, a levica ne zaostaje daleko za njim.

Ako joj bude zabranjeno obavljanje javnih funkcija, njena karijera će trpeti ali uspon njene stranke možda neće: predsednik RN Džordan Bardela, koji nije optužen, već se podržava kao njen potencijalni zamenik.

Le Pen, u međuvremenu, ima više od dva meseca da otpeva svoju obradu Trampove pesme „Oni su me uhvatili“” na svakom TV kanalu. Samo će vreme pokazati koliko je melodija privlačna.