„Da li je ovo kraj Marin Le Pen“: Politico analizira Francusku nakon izbora

Sedam godina nakon što je uspon Emanuela Makrona transformisao politički pejzaž zemlje, parlamentarni izbori prošlog vikenda ponovo su promenili njegove karakteristike, ukazuje Politico u analizi.

Osim naslova – „poraz krajnje desnice“, „oporavak levice“ – francuska politika počinje da se ponovo usklađuje prema poznatijem obrascu levica protiv desnice.

Narodna skupština je bez očigledne većine – ili čak dominantne manjine – prvi put u 60 godina pete republike.

Francuzi će, izgleda, naučiti kako da budu Belgijanci, Nemci ili Švajcarci i savladaće bizarnu umetnost stvaranja koalicija.

Jedno pitanje se, međutim, ističe: da li je poraz krajnje desnice Marin Le Pen – treći put u sedam godina – jedan poraz previše?

Drugim rečima, imajući u vidu da je odbacila antievropsku, prorusku Le Pen tri puta (ili bolje rečeno, četiri puta, uključujući njen slab učinak 2012.), da li je verovatno da će je francuski birači ikada izabrati?

Reklo bi se ne, ali na drugoj strani postoji moćan slučaj.

Prvo, ovo verovatno nije bio poraz, već deo još jednog marša ka pobedi. Krajnje desničarski blok u Narodnoj skupštini povećao se sa šest mesta u 2017. na 88 u 2022. i 143 prošlog vikenda.

Francuski sistem javne podrške političkim partijama zasniva se na broju glasova koje dobiju i koliko mesta osvoje.

Nacionalni skup Le Penove je dobio džekpot od više miliona evra koji je išao više na mejnstrim žurke, što znači da novac više neće biti problem.

Ali ostaje činjenica da ju je Francuska, pošto je flertovala sa Le Penovom u prvom krugu opštih izbora, brutalno otkačila u drugom krugu treći put od 2017.

Ovo odbijanje može biti štetnije od prethodnih odbijanja.

Nacionalni skup je ušao u izbore tvrdeći da je transformisana stranka, profesionalnija dve godine postojanja velikog poslaničkog bloka u parlamentu i prihvatljivija isključivanjem članova sa rasističkim ili radikalnim stavovima.

Kampanju je predvodilo novo i popularno novo lice, predsednik Nacionalnog skupa Žordan Bardela, koji je sa 28 godina postao zvezda TikToka i tečan izvođač na 24-časovnim kanalima vesti.

Stranka je na kraju izgubila jer se više od 200 kandidata iz levičarskih i centrističkih partija povuklo posle prvog kruga kako bi se omogućilo taktičko glasanje protiv kandidata krajnje desnice u drugom krugu.

Ali njen poraz je takođe bio posledica razotkrivanja da je lažna pretenzija da bude ozbiljna, umerena partija.

Mnogi njeni kandidati su demaskirani — uglavnom pričama u regionalnim medijima — kao rasisti, antisemiti, ljubitelji Putina i poricatelji kovida. Jednom je čak utvrđeno da ima krivični dosije za oružanu pljačku.

Bardelina reputacija kao političkog dečaka čuda je takođe potkopana nizom posrnulih medijskih nastupa.

On i Le Pen sada imaju tri godine (i hrpe novca) za oporavak. Zemlja će ili zalutati, ili će mejnstrim stranke napraviti kompromis kako bi dozvolile vladi da izađe iz zbrke tri skoro jednaka bloka poslanika u Narodnoj skupštini.

Ovo je pejzaž koji favorizuje i krajnje desničarski i krajnje levičarski populizam.

Ipak, postoje i drugi razlozi da se veruje da će Marin Le Pen imati težak zadatak na predsedničkim izborima 2027.

Rezultati od prošle nedelje sugerišu da trosmerna podela u francuskoj politici posle 2017 – radikalna levica, Makronov centar i tvrda i krajnja desnica – i dalje postoji.

Ali bilo je znakova, i na ovim izborima i na junskim evropskim izborima, da stara, reformistička, proevropska levica centra prolazi kroz oživljavanje.

Naravno, to je bilo daleko od transformacije koju su postigli Kir Starmer i novovladajuća Laburistička partija u Britaniji.

Ali socijalisti su uspeli da više nego udvostruče broj poslanika koje imaju u novoj skupštini sa 31 na 65, što znači da su sada samo marginalno manji od tvrdolevičarske, antikapitalističke, antievropske Francuske Nepokorene.

I dok socijalistima još nedostaje kredibilan lider na nacionalnom nivou, postoji nekoliko regionalnih opcija.

Desni centar, bivši golista Les Republicains takođe je imao dobre izborne rezultate, pošto je odbio da prati svog lidera, Erika Siotija, u nečasno mlađe partnerstvo sa krajnjom desnicom.

Pojavili su se, uključujući saveznike, sa 68 poslanika — nešto više nego ranije.

Dakle, da li je ovo početak ponovnog osvajanja desničarskog biračkog tela naslednika Šarla De Gola, Žaka Širaka i Nikole Sarkozija?

Možda. Ali i dalje pate od prevelike količine wanabe lidera i nema očiglednog kandidata za 2027.

Post-Makronov centar takođe ima prepuno polje predsedničkih kandidata — posebno bivšeg premijera Eduara Filipa (koji je imao loše izbore) i sadašnjeg premijera Gabrijela Atala (koji je imao dobre).

Do nedeljnog ishoda, mediji, posebno u inostranstvu, izgledali su uvereni da je Le Penova skoro izvesna da će osvojiti predsedničku funkciju 2027.

Ako se taj bubanj sada nastavi, moraće da se bori sa činjenicom da je Le Penova ozbiljno oštećena svojim neočekivanim trećim mesto na izborima.

Ona može da se oporavi i predsednička trka 2027. je sada širom otvorena.

Francuski sistem u dva kruga favorizuje konsenzus protiv ekstrema.

Francuska je ekonomski bolje nego što mnogi Francuzi misle. To je takođe zdravija demokratija nego što neki francuski i strani komentatori veruju.