"Ovo je najpoznatija povreda uha u istoriji i Tramp može da radi šta god želi": Analiza Marina Hajd za Gardijan 1Foto: EPA-EFE/ALLISON DINNER

Ohrabrujuće scene sa republikanske nacionalne konvencije (RNC), gde se američkim političarima i svetu poručuje da  gomila ljudi ritmično pozdravlja podižući desne pesnice i uzvikujući „Bori se, bori se!“

To je samo slutnja, ali kada istoričari dođu da procene period u koji izgleda da umarširavamo, neće reći da su to učinile „metafore“, piše Marina Hajd u kolumni za Gardijan.

Donald Tramp je preživeo pokušaj atentata na mitingu u Pensilvaniji i vratio se na noge za nekoliko sekundi, dok kampanja Džoa Bajdena pati od postraumatskog stresa.

I pošao je na konvenciju u Milvokiju. Jedna lekcija u proteklih nekoliko godina je da stvari uvek mogu da se pogoršaju, tako da se na mnogo načina čini neizbežnim da smo, u smislu podrške Trampove porodice, veoma u akciji ere „Vratite Ivanku!“.

Ona je Elenor Ruzvelt u poređenju sa velikim odraslim sinovima. Kao i ja, verovatno volite da vas neko ko ne može čak ni da isuši svoj genetski fond vodi u pevanju „Isušite močvaru“.

Osoblje koje su trebalo da prođe kroz filter sada su očigledno na vrhuncu, a Donald Tramp je izabrao senatora iz Ohaja Džej Di Vensa za svog potpredsedničkog kandidata.

Vens, ko je on? Pa, jednom je napisao knjigu za koju mislim da se zvala Legenda o Bageru Vensu, i govorila je o tome kako golfer upoznaje tipa koji mu pokorno nudi da trči za njim po terenu.

Dakle, da: snovi se mogu ostvariti. Vensov opus je napravio ogromnu količinu posla na listi bestselera Njujork Tajmsa, zajedno sa svim onim knjigama za samopomoć koje se zovu stvari kao što su Namesti svoj krevet, Popravi auto i Ovladaj svojim unutrašnjim majstorom.

Odrastao je bez tate, ali nadam se da će njegov budući kanon sadržati naslov poput Očevi koje biramo.

Primetno je da je ta prva Vensova knjiga donekle bacila psovke na Donalda Trampa, kao i njegova javna izjava da je „nekad Tramp tip“ – i, zaista, neke tekstualne poruke njegovom bivšem cimeru na Pravnom fakultetu Jejla u kojima je razmišljao o tome da je Tramp može biti „američki Hitler“.

Zašto Vens nije nastavio da analizira američki Rajh? Želim da znam da li bi sebe označio kao „američkog Martin Bormana“, iako instinktivno dobijam snažne vibracije Rudolfa Hesa.

Mogla sam da vidim kako JD povlači još jedno ideološko U i sleće na formalne travnjake vojvode od Hamiltona za nekoliko godina.

Da budemo jasni, u politici sigurno nema ništa loše u tome da se predomislite kao odgovor na nove informacije. Ali ako ta nova informacija „sakriva ukradene poverljive dokumente u svom kupatilu/potakne pobunu“ i vaše mišljenje se promeni u „čekaj, izgleda kao sjajan momak“, onda… nešto zapravo nije u redu.

Ali biće veoma gledljivo videti kako se Tramp na kraju okreće Vensu, što će sigurno učiniti u dogledno vreme. Dvor Džona Kenedija je bio čuveni nadimak Kamelot, ali Trampov je mnogo više u režimu Vesterosa. Nekako sa još lošijom hranom.

Ipak, slušajte, to barem nije islamističko društvo sa bombom – kao Britanija!

U slučaju da ste propustili ovo, Vens se našalio na nekoj konzervativnoj konferenciji gde je pričao o sebi i svojim prijateljima pitajući se „koja je prva istinski islamistička zemlja koja će dobiti nuklearno oružje, a mi smo bili kao, možda je to Iran, možda Pakistan, a onda smo odlučili: možda je to zapravo Ujedinjeno Kraljevstvo, pošto su laburisti upravo preuzeli vlast”.

Uzgred, Vens je ovo rekao prošle nedelje, tako da je moguće da sada veruje u nešto dijametralno drugačije.

Ali ako ne, mrzeo bi da bude šaljivdžija sa niskim nivoom informisanosti, tako da upozorenje: islamisti zaista mrze Laburističku stranku. Bukvalno će im izrezati gume.

Ali naravno, svi možemo da prihvatimo šalu, što u svakom slučaju znači mnogo više da dolazi od golfera za tipa koji je nosio uložak na glavi do RNC-a. Da li ste ovo upratili?

Ranije fotografije su prikazivale Trampovo uvo sa mnogo manjom gazom, ali za svoj konvencionalni izgled hrabro je pristao na nešto što su mu njegovi carski krojači rekli da je medicinski ekvivalent odela ispređenog od čistog zlata i predmet ismevanja samo glupih ili neinteligentnih.

Ozbiljno, ovo je najpoznatija povreda uha u istoriji i može da radi šta god želi.

Pokušajte da zamislite da je umetnik Van Gog mogao da bude samo da je bio portparol za Carefree (marka ženskih uložaka), umesto da se umotava u neke krpe koje nisu brend.

Da je ovo pravi kult, svi delegati i svi na sledećem Trampovom mitingu takođe bi zalepili uloške na glavu.

Prvi momak u stampedu do prolaza za žensku higijenu očigledno bi bio novopostavljeni britanski poslanik iz Klaktona Najdžel Faraž, koji je odmah ostavio iza sebe svoje birače i rekao im zašto u kolumni za Telegraf.

Naslov: „Letim u Ameriku da podržim Trampa u ovom očajnom času“.

U međuvremenu, mi ostali bismo mogli da razmišljamo o istorijskim događajima u Pensilvaniji tokom vikenda i da se divimo sopstvenoj sposobnosti da već pričamo o drugim stvarima.

Da bismo prilagodili tu staru liniju Stiva Benona, čini se da je zona preplavljena s više sranja nego ikad.

Kao verovatno najznačajniji gospodar droge dopamina u modernoj politici – El Čapo – Tramp je i sam bio značajan deo zaokreta u svet u kome ima oko 37 ciklusa vesti dnevno i gde, tri dana nakon pokušaja atentata, svakakvi ljudi su već krenuli dalje.

Iskustvo posmatranja tako izuzetnog istorijskog događaja koji nije sve zaustavio na neko vreme je uznemirujuće.

Ali onda, možda je „napredak“ odlučujuća korozivna dinamika našeg doba.

Krećemo dalje, bukvalno i metaforički. Pa ipak, moguće je da je ovo kretanje bilo u jednom pravcu i da nije dobro. Haos proteklih dana sugeriše da nikada nije bilo boljeg vremena da stanemo i sagledamo stanje – ipak se čini da negde jurimo duplo većom brzinom nego prošle nedelje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari