„Bajden i uputstva za upotrebu – prošetajte do podijuma, osmehnite se, mahnite zbogom“: Marina Hajd analizira predizbornu sliku u SAD

Kao i moje, sve vaše ruke su možda bile čvrsto prekrile kapke od Bajdenovog prve predizborne debate kada je njegov sekretar za štampu neverovatno odmahnuo rekavši: „Bio je prehlađen“.

Prehlada šta? Hladan znoj? Hladan dan u paklu? Hladne mrtve ruke iz koje bi želeo da odvojiš nominaciju?, pita se Marina Hajd, u kolumni za Gardijan.

U vestima koje su pokrenule milion emodžija, odgovor se ispostavilo da je: sve gore navedeno. Bajden je u trci. Juče je protestvovao protiv „elita“ u Demokratskoj stranci, ponosno primenjujući tu veliku inovaciju Donalda Trampa u kojoj stvarni predsednik nekako nije elita.

U snažno sročenom pismu za koje znate da ga je sročio neko drugi, Bajden je naredio demokratama da prestanu da brinu i zavole bombu (parafraziram).

Neurolog je prošle godine više puta dolazio u Belu kuću da leči druge ljude koji tamo rade, insistira Bela kuća, dok je Bajden prošle nedelje rekao na sastanku guvernera da je dobro, navodno dodajući: „To je samo moj mozak“. OK!

Prošlog petka dao je intervju u kojem su ga pitali kako bi se osećao da ostane u trci, a zatim izgubi od Trampa. „Sve dok sam dao sve od sebe i uradio onoliko dobro koliko znam da mogu“, ocenio je Bajden, „o tome se radi“.

Kada smo već kod prehlade, verovatno ste čuli izraz „Kada Amerika kine, svet se prehladi“. Većina nas u radijusu kapljica nema klinički interes da otkrije šta svet hvata kada Amerika radi… šta god da je ovo.

Zbog čega je pomalo bolno što trenutno gledam slike sa tekstom koje je izdala Bela kuća snimljene sa krila različitih bina, oko 10 koraka od mesta gde biste očekivali da bilo koji okupator tih bina održi govor – slike sa naslovom: „hoda do podijuma“.

Ovo su procureli zvanični šabloni za one koji vode Bajdena kroz predstojeće događaje.

Nesumnjivo će biti dosta toga da se tvrdi da je ovo standardna procedura prilikom planiranja događaja na ovom nivou, na šta je jedini razuman odgovor: molim vas, recite to nebrojenim milionima koji imaju pristup televiziji i internetu koji su već videli Bajdena kako se muči dok traži izlaz na pozornicu!

Molim vas, recite to optici! Molim vas, recite to vibracijama! U međuvremenu, molim vas, recite to mojoj podsvesti jer svaki put kada pogledam neku od ovih slika ona se odmah preuredi u sliku zevajućeg pakla, ispod naslova „šetnja do ponora“.

Ovo je sve više nego što počinje da se oseća kao put preko ivice, koji je demokratski establišment promišljeno zacrtao svojom istinski istrošenom taktikom nade najboljem, a nikako ne pripremajući se za najgore.

Šta je najgore što može da se desi, pitajte ljude koji su već jednom videli da se najgore dogodilo. Prevari me jednom, sram te bilo. Prevari me dvaput… autokratija? Što se Bajdenovog kognitivnog stanja tiče, samo da je bilo različitih znakova od svih znakova koji su postojali.

Luk istorije se sada savija u pravcu pakla. Zašto bi to trebalo da bude prepucavanje između Trampa i tipa za koga niko ne bi trebalo da kaže da radi bez oštećenja?

Kako se usuđuje da ovo bude izbor? Ovo je, nažalost, druga refleksija koju su izazvali oni priručnici sa uputstvima za „hodanje do podijuma“. O, sada planirate sve do poslednjeg detalja! Pa, to je kao što se kaže – upravljajte svim malim stvarima sada i apsolutno neće biti važno što ste makro sjebali veliku stvar kada finoća promene ne bi bila borba u poslednjem trenutku.

Verovatno jedina mala svetla tačka trenutno su zabavne scene u Holivudu, gde se donatori navodno okreću od Džefrija Kacenberga, suosnivača DreamWorksa koji je postao kopredsedavajući kampanje Bajdena, zato što je od njih navodno prikrio pravo stanje mentalne sposobnosti predsednika.

Ništa od ovoga nije način na koji funkcionišu zdrave demokratije. Nedemokratije? O da. Prinčevi iz Petro-države održavaju se u životu u zapadnim bolnicama dugo nakon što su se pojavili prirodni uzroci, a njihova ogromna zavisna pratnja nekako nije voljna da isključe mašinu za održavanje života, jer je direktno povezana sa slavinom za gotovinu.

Rusi su se šalili na račun Brežnjeva da je njegova dnevna rutina tekla ovako: reanimacija, šminka, banket, dodela nagrada, klinička smrt.

Ljudi nisu mogli mnogo toga da urade, ali su znali. Svi su znali. Rugajućia slika preostalog naslednika, Konstantina Černenka, prikazivala ga je kao nešto što se čuva u zamrzivaču i reanimira samo kada su prilike zahtevale.

Trenutno postoje bljeskovi ove satire u svakom uvodnom monologu američkih kasnovečernjih TV emisija.

Demokrate su sigurno iscrpile granice iracionalne nade kao strategije pobede. Iznurujuća predsednička kampanja nije ni u potpunosti započela.

U nedostatku kandidata koji se čini dosledno racionalnim, moraju se pronaći racionalna rešenja. U međuvremenu, mogli bismo da pripremimo neke svoje jednostavne brifing beleške za Bajdenove stratege.

Nećete pobediti najvećeg svetskog „antielitnog“ prevaranta tako što ćete se protiv „elita“ u Demokratskoj stranci.

Nećete pobediti najvećeg lažova na svetu tako što ćete biti ekonomični sa sopstvenom aktuelnošću. I nećete pobediti najvećeg gaslajtera na svetu tako što ćete ćutkati ljude na svoj način.

Postoji više od jednog načina da budete heroj. Ponekad je najveće nasleđe znati kada treba da se ode sa podijuma.