„Trampov šaptač koga je Merkelova ukorila zbog detinjastog ponašanja“: Ko je Mark Rute, premijer Holandije i glavni kandidat za novog šefa NATO-a?

Prošlo je više od pet godina otkako je Mark Rute dobio nadimak „šaptač Trampu“, podseća Politico.

Bio je jul 2018, sastanak lidera zemalja NATO u Briselu. Donald Tramp, tada predsednik SAD, je prekinuo diskusiju o Gruziji i Ukrajini svojom uobičajenom tiradom upozoravajući da će Sjedinjene Države „ići svojim putem“ ako druge zemlje ne počnu da troše više na odbranu.

Francuski predsednik Emanuel Makron i tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel pokušali su da urazume predsednika SAD, žaleći se da se budžeti za odbranu ne mogu jednostavno povećati preko noći.

Ali, prema rečima Tima Kostera, bivšeg direktora za odbrambenu politiku u NATO-u koji je bio u prostoriji, Rute, premijer Holandije, bio je taj koji je „spasio“ situaciju, uveravajući predsednika SAD da je potrošnja porasla – i, što je još važnije, da je to zahvljajujući Trampu.

Kada se Tramp kasnije tog dana obratio novinarima, bio je uzbuđen, navodeći „veoma neverovatan dvodnevni boravak u Briselu” tokom kojeg je postigao „ogroman napredak“.

Danas se čini da će Ruteove veštine „šaptanja“ ponovo biti stavljene na probu. Holandski lider je veliki favorit da zameni Stoltenberga na mestu generalnog sekretara alijanse kada mu se mandat završi u oktobru.

U međuvremenu, Tramp pokušava da obezbedi nominaciju republikanaca za predsednika, dajući mu solidnu šansu da smeni predsednika Džoa Bajdena u novembru.

I već preti da će američke saveznike ostaviti na cedilu, govoreći čak i da će „ohrabriti“ Rusiju da napadne zemlje NATO-a koje ne ispunjavaju svoje finansijske obaveze.

Proces izbora generalnog  sekretara NATO-a

Proces izbora generalnog sekretara NATO-a je takav da odluka mora biti jednoglasna među 31 članicom alijanse i SAD su te koje na kraju odlučuju.

Dva visoka zvaničnika izjavila su za Politico ove nedelje da je Rute obezbedio podršku dve trećine lidera zemalja NATO-a među njima bio i Džo Bajden. Nemačka, Francuska i Velika Britanija takođe su izjavile da podržavaju Rutea.

Ipak, uprkos dominaciji SAD, imenovanje će morati da potpišu sve članice NATO-a, od kojih i Turska i Mađarska.

Visoki evropski zvaničnik rekao je za Politico da je Rute pokušavao da obezbedi sastanak sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom – do sada bezuspešno.

Prema evropskim diplomatama, Turska želi uveravanja da će Rute krenuti stopama Stoltenberga, koji dolazi iz Norveške koja nije članica EU, i da neće favorizovati članice EU u okviru alijanse.

Mađarskog premijera Viktora Orbana, jedinu osobu koju Rute nije uspeo da šarmira, moglo bi biti teže zadovoljiti. Dvojica lidera su se u prošlosti sukobljavala oko kršenja vladavine zakona i LGBTQ prava u Mađarskoj, pri čemu je Orban optužio „Holanđanina“ da „mrzi“ njega i njegovu zemlju, a Rute se usudio da poruči mađarskom moćniku da napusti EU, pisao je Rojters.

Bajden je u januaru 2023. u Vašingtonu dodelio Ruteu retku čast da sedi za njegovim stolom u Ovalnoj kancelariji. Fotografija te prilike uhvatila je Rutea kako podiže slušalicu predsednikovog telefona što je izazvalo zbunjenost Bajdena, pisao je holandski nporadio1.nl.

Lodevijk Deker, dugogodišnji Ruteov prijatelj, potvrdio je da je Rute i ranije ozbiljno razmišljao o poslu u NATO-u, ali da su ga dva razloga sprečila – prvi je bio da će morati da se povuče sa mesta premijera i ostavi za sobom ono što je doživljavao kao nedovršen posao.

Drugi je bio da će morati da promeni mesto boravka i ode iz Haga, gde je rođen, odrastao i proveo dobar deo političke karijere.

„Đavo je u detaljima kod Rutea, on bi mogao da formalno odgovori na pitanje, a zatim promrmlja neke dodatne reči dok se udaljava, koje nose pravu poruku“, kaže Aleksandar Kolks, politički savetnik u Evropskom parlamentu iz Ruteove stranke.

„Mislim da on zaista želi posao u NATO-u i zato je tako ‘nonšalantan'“, rekao je Ton Elias, bivši holandski poslanik iz Ruteove stranke.

„On može da prenese poruku oštru kao nokat, ali sa baršunastim osmehom“, dodao je Elijas.

Većinu vremena, međutim, Rute je birao put tako da se nikom ne zameri.

„Ponosno je imao normalan odnos sa Trampom, iako je u Holandiji u to vreme na njega gledano kao na samog đavola“, rekao je Elijas.

Tokom posete Vašingtonu 2019, Tramp je rekao da su njih dvojica postali „prijatelji“. Rute je klimnuo u znak saglasnosti, odgovarajući: „Svakako“.

Jedini put kada je Rute izgubio gard bilo je 2021. kada je – pretpostavljajući da je Tramp gurnut na smetlište istorije – rekao novinarima da je rad sa Bajdenom „prirodniji“.

Nedavno je rekao da je Tramp uvek bio „u pravu“ kada je zahtevao više od EU.

„Prestanite da kukate i prigovarate o Trampu“, uzviknuo je Rute nedavno na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

„Moramo da radimo sa svima koji su na podijumu za igru“, dodao je on, koristeći frazu koju je često koristio kada je govorio o bivšem američkom predsedniku.

Kao i svaki politički lider sa dugim stažom, Ruteovo vreme na funkciji obeleženo je krizom i skandalima, ali u svakoj epizodi ostao je neokrnjen.

U Holandiji je poznat kao „Hudini premijer“ zbog svoje sposobnosti da izbegne političku opasnost.

„On je poput kozoroga koji uspeva da se probije preko strmog vrha pronalazeći trag koji je drugima nevidljiv“, rekao je Kolks.

U parlamentu 2018. priznaće, međutim, suočen sa salvom kritika jer je prećutao da je tadašnjeg ministra spoljnih poslova Halbea Zijlstre, lagao o susretu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom: „Cela moja politička karijera bila je niz pogrešnih procena“.

Sa Merkelovom je radio na posredovanju u dogovoru sa Turskom kako bi se zaustavio priliv migranata. U julu prošle godine je u Tunisu zajedno sa Fon der Lajen i italijanskom premijerkom Đorđom Meloni pregovarao kako bi obezbedio još jedan dogovor o migraciji.

Iako je obično ljubazan, poznat je po tome da povremeno „postavlja bombu“. Tako se na primer pojavio na evropskom samitu 2020. sa biografijom Frederika Šopena i jabukom – da pokaže da je spreman da izdrži dug sastanak kako bi učvrstio svoje protivljenje predloženom budžetu. Ova epizoda mu je, kako se izveštava, donela ukor od Merkelove za „detinjasto ponašanje“.

Ljudi bliski Ruteu kažu da je bio šokiran odlukom Britanije da napusti EU, ali na ličnom nivou, rušenje aviona MH17 iznad istočne Ukrajine 2014. je zaista ostavilo traga na njega.

U napadu na istoku Ukrajine, oblasti pod kontrolom ruskih separatista, ubijeno je svih 298 ljudi u avionu, većinom holandskih državljana koji su leteli za Maleziju.

Do tada, prema Ruteovom sopstvenom iskazu je imao „dobar“ odnos sa Putinom.

Danima je pritiskao ruskog predsednika da dozvoli da se tela izvuku.

„Ti si taj koji to sada mora da uradi!“, navodno je viknuo Putinu u jednom od njihovih razgovora. U kasnijem intervjuu, Rute je rekao da je jedini trenutak kada je plakao tokom godina premijera kada je dobio vest da je voz sa leševima MH17 krenuo za Harkov.

Ko je Mark Rute?

Pre nego što je 2010. stupio na čelo Vlade kao prvi liberal na toj funkciji u Holandiji od 1918, bio je malo poznat javnosti, čak i u svojoj zemlji.

Takođe je prvi premijer iz redova VVD-a. Reizabran je 2012, nakon pada Vlade, pošto mu je Vildersova stranka kao koalicioni partner uskratila podršku jer nisu mogli da se dogovore oko budžeta za 2013.

Rute se politički angažovao veoma rano, sa samo 16 godina, pridruživši se omladinskom krilu svoje stranke. Nakon završetka studija istorije, deset godina je proveo u kompaniji „Unilever“, gde je bio na različitim menadžmentskim funkcijama.

Međutim, od politike nije odustajao ni tokom angažmana u privatnom sektoru te je 1990-ih pomagao rukovođenje partijom kao član izvršnog komiteta.

U Vladu ulazi 2002. kao državni sekretar za socijalna pitanja i zaposlenje, a 2004. postaje državni sekretar za obrazovanje, kulturu i nauku. U međuvremenu, nekoliko meseci 2003. je predstavljao svoju stranku u Donjem domu Parlamenta, a njen lider je postao 2006.

Iste godine je vodio kampanju stranke na lokalnim izborima.

Rute je rođen 1967. u Hagu u porodici koja je potražila sreću u Indoneziji, bivšoj holandskoj koloniji, ali se kući vratila siromašna. Njegov otac je preživeo japanski radni logor tokom Drugog svetskog rata, ali je izgubio ženu; zatim se oženio njenom sestrom, Ruteovom majkom, koja je i sama za dlaku preživela glad koju su organizovali nacisti.

Rute ima sedmoro braće i sestara kao rezultat dva očeva braka.

Jedan od njegove starije braće umro je od side 1980-ih. Rute je kasnije opisao smrt svog brata i oca kao događaje koji su promenili tok njegovog života.

Kaže da je u roditeljskoj kući naučio koliko je važno raditi, biti skroman i pomagati drugima. Odlično svira klavir, te je u mladosti razmišljao da upiše Muzičku akademiju, ali se kasnije odlučio za istoriju na Univerzitetu u Lajdenu, gde se isticao kao student.

Master je odbranio 1992. i danas četvrtkom ujutru predaje u srednjoj školi Johan de Vit u Hagu.

Proveo je vreme kao premijer živeći u stanu u Hagu, godinama je koristio stari Nokia telefon, vozi stari Saab ili se vozi biciklom.

Prema Ruteovom sopstvenom priznanju, njegova majka nije bila impresionirana političkom karijerom svog sina. Sve do njene smrti 2020. godine, tokom pandemije, obavljao je nedeljne kupovine.

Ruteova rutina se nije promenila veći deo decenije. Ispija kapućino tokom vikenda u istom kafiću, posećuje istog frizera, jede u malom broju restorana i neretko ista jela naručuje.

„Šalimo se da ne možete da odvedete Marka na isto mesto više od jednom, jer ako to uradite, zaglavili ste u životu!“, rekao je Lodevijk Deker, dugogodišnji Ruteov prijatelj.

Svake godine, Rute sa istom grupom prijatelja ide na skijanje u švajcarskim Alpima u februaru, a jednom u proleće u Njujork (po mogućnosti letom koji stiže popodne), gde šeta istom rutom od 20 kilometara oko grada.

Kada poseti Brisel, Rute ne odseda samo u istom hotelu – on rezerviše istu sobu, rekao je za Politico diplomata EU koji blisko sarađuje s njim.

Nije oženjen. Govori engleski i nemački.

Holanđanina visokog 1,94 metra mnogi u Alijansi vide kao nekog ko je kul, šarmantan, vešt pregovarač.