Foto: EPA-EFE/OLIVIER HOSLETGeneralni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je da ruski predsednik Vladimir Putin želi da „zbriše Ukrajinu sa mape“ i da bi mogao da dođe posle do drugih delova Evrope. Rute je pozvao Evropljane da izvrše pritisak na svoje vlade da povećaju troškove za odbranu, prenosi Gardijan.
„Vreme je da se pređe na ratni način razmišljanja“, rekao je Rute bezbednosnim stručnjacima i analitičarima u istraživačkom centru Karnegi Evropa u Briselu.
On je rekao da bi ljudi trebalo da budu svesni perspektive da bi Rusija mogla da pokuša da koristi „roj dronova“ u Evropi jer to ima smrtonosne posledice u Ukrajini.
Putin „pokušava da uništi našu slobodu i način života“, rekao je Rute. Bivši holandski premijer naveo je ruske napade na Gruziju 2008. godine, aneksiju ukrajinskog poluostrva Krim 2014. i sveobuhvatnu invaziju na zemlju pokrenutu pre skoro tri godine.
„Koliko nam još poziva za buđenje treba? Trebalo bi da budemo duboko zabrinuti“, rekao je. „Rusija se sprema za dugoročnu konfrontaciju. Sa Ukrajinom i sa nama“.
Ruteov inauguracioni govor usred izveštaja da članice NATO-a razmatraju povećanje potrošnje za odbranu na tri odsto nacionalnog budžeta svake članice trenutno iznosi dva odsto.
Tako strmoglavi uspon mogao bi pomoći da se umiri dolazeći američki predsednik Donald Tramp, koji je dosledno kritikovao evropske zemlje zbog toga što se previše oslanjaju na američku gotovinu za finansiranje alijanse.
Govor u četvrtak usledio je nešto više od dva meseca nakon što je Rute preuzeo dužnost generalnog sekretara NATO-a. Od tada je obišao prestonice 32 saveznika, uključujući posetu SAD da se sastane sa novoizabranim predsednikom SAD Donaldom Trampom.
Britanski premijer je rekao da želi da poveća izdatke za odbranu Britanije na 2,5 odsto BDP-a.
NATO je čvrsto podržavao Ukrajinu i pomogao je većini svojih članica da oružje, municiju i drugu podršku usmere u zemlju. Međutim, Trampov povratak i obećanje da će brzo okončati rat podstakli su zabrinutost da bi Kijev mogao biti primoran na nepovoljno primirje.
Na pitanje Asošijeted presa koliko bi brz i loš mirovni sporazum mogao biti štetan, Rute je rekao da „loš dogovor znači da će Putin biti na vrhu, a to će imati posledice širom sveta, ne samo na Evropu i Ukrajinu“. On je insistirao da Ukrajina mora biti uključena u bilo kakve mirovne pregovore.
Tramp se rutinski žali da američki saveznici u NATO-u ne troše dovoljno na odbranu. Rute je rekao da će ruska vojna potrošnja verovatno iznositi 7-8 odsto njenog BDP sledeće godine – daleko više od bilo kog saveznika u NATO-u – dok njena odbrambena industrija proizvodi tenkove, oklopna vozila i municiju.
Putin ima podršku i Kine, Irana i Severne Koreje.
Rute je primetio da su izdaci za odbranu naglo porasli u Evropi, pri čemu se očekuje da će 23 saveznika dostići cilj NATO-a da stavi dva odsto BDP-a u svoje vojne budžete. Ali dodao je: „Mogu vam reći da će nam trebati mnogo više od dva odsto“.
Rute je naveo niz nedavnih „neprijateljskih akcija“ Rusije protiv saveznika iz NATO-a, uključujući sajber napade, atentate, eksploziju u češkom skladištu municije, ometanje radara u baltičkom regionu radi ometanja vazdušnog saobraćaja i „naoružavanje“ migranati da destabilizuju Evropu.
„Ovi napadi nisu samo izolovani incidenti. Oni su rezultat koordinisane kampanje za destabilizaciju naših društava i obeshrabrenje da podržimo Ukrajinu“, rekao je on. „Oni zaobilaze naše odvraćanje i dovode liniju fronta do naših ulaznih vrata“.
Pored povećane potrošnje na odbranu u Evropi, Rute je primetio da NATO sada ima desetine hiljada vojnika u visokoj spremnosti ako zatrebaju za odbranu savezničke teritorije.
„Uz sve ovo, naše odvraćanje je dobro – za sada. Ali brinem se za sutra“, rekao je on i upozorio da „nismo spremni za ono što nam dolazi za četiri do pet godina. Opasnost se kreće ka nama punom brzinom“.
„Ono što se dešava u Ukrajini moglo bi da se desi i ovde, i bez obzira na ishod ovog rata, nećemo biti bezbedni u budućnosti ako ne budemo spremni da se nosimo sa opasnošću“, dodao je Rute.
On je apelovao na vlade da obezbede odbrambenoj industriji „velike porudžbine i dugoročne ugovore koji su im potrebni da brzo proizvedu više i bolje sposobnosti“. On je pozvao industriju da poveća proizvodnju za odbranu od dronova i drugih novih ratnih taktika.
On je dodao da „sloboda ne dolazi besplatno“ za procenjenu milijardu ljudi koji žive u evroatlantskom području.
„Ako sada ne potrošimo više zajedno da sprečimo rat, platićemo mnogo, mnogo, mnogo veću cenu kasnije da se borimo protiv njega. Ne milijarde, već trilioni evra. To je ako budemo na vrhu, i to je ako pobedimo“, rekao je on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
