Maroko se bori za smeliju Afriku

Ambasador je u intervjuu Danasu kazao da su odnosi između Maroka i Srbije zasnovani na zajedničkim vrednostima, međusobnom razumevanju i poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

– Radimo sa nadležnim srpskim vlastima na jačanju pravnog okvira radi postavljanja platforme za razvijeniju saradnju. Očekujemo razmenu poseta na visokom nivou, dolazak poslovne delegacije iz Maroka i održavanje nedelje kulture kojom će jubilej biti proslavljen u septembru – naveo je Belhaž.
Ambasador je govorio povodom praznika Maroka, ustoličenja kralja Muhameda VI, 30. jula 1999. Od tada je Maroko, ukazao je, doživeo „nezabeležen proces reformi u političkoj, društvenoj i privrednoj sferi“. Počev od Zakona o porodici, sa „revolucionarnim i emancipatorskim“ dimenzijama za status žena, pokretanja Nacionalne inicijative za razvoj čoveka (NIHD) i reforme pravnog sistema, promene su dostigle vrhunac 2011. izmenama ustava.

Preduzete su reforme radi ubrzanja rasta, boljeg integrisanja Maroka u svetsku privredu, poboljšanja javnih finansija, podrške privatnom sektoru, kao i suzbijanja siromaštva i isključenosti iz društva.

* Kakva je uloga Maroka u Afričkoj uniji (AU) otkako se posle 33 godine vratio u tu organizaciju?

– Maroko je 3. jula učestvovao kao punopravni član na samitu AU, u koju se vratio u januaru 2017. Potvrđena je privrženost Maroka interesima afričkog kontinenta. Takođe, zainteresovanost za pitanja mira i bezbednosti, saradnje među zemljama juga, upravljanja i reformi, rešavanja pitanja nezaposlenosti mladih I imigracije, a sve da bi sa novim shvatanjima izgradili zajedničku afričku viziju. Maroko, na raskrsnici Afrike i Evrope, namerava da ojača akcije na kontinentu i mnogostrane veze sa sestrinskim nacijama radi izgradnje nove Afrike: snažne i smele, uticajne u svetu,

* Kakva je politika Maroka u regionu Magreba?

– Maroko istinski želi da doprinese, zajedno sa partnerima iz Magreba, izgradnji arapskog jedinstva, poboljšanjem odnosa u regionu i uključivanjem u novu eru za budućnost. Nažalost, okvir AU Magreba je izbledeo pošto je vera u zajednički interes nestala, pa je region najmanje integrisan u Africi. Za teške okolnosti u Severnoj Africi, ekonomske, bezbednosne i razvojne izazove, potreban je nov, celovit, integrisan i participativan pristup. Maroko je privržen Uniji, aktivan je u sadašnjim događanjima i preduzima mirovne inicijative za pronalaženje odgovarajućih rešenja krize. Za Libiju, Kraljevina zagovara uspostavljanje mira i bezbednosti kroz unutrašnji dijalog pod okriljem UN. Takvo rešenje je u Skiratskom sporazumu potpisanom u Rabatu decembra 2015.

* Kako se u Rabatu procenjuje situacija na Bliskom istoku?

– Za Maroko, predsedavajućeg Al Kuds (Jerusalim) komitetom, pitanje Al-Kudsa je centralno u arapsko-izraelskom sukobu, pa radi na zaštiti svetog grada kao mesta susretanja jednobožačkih religija. Maroko zahteva da međunarodna zajednica zaustavi izraelske manevre sračunate na ometanje svetih mesta i kulturnog i civilizacijskog identiteta Al-Kudsa. Maroko se zalaže za globalno, mirno, pravedno i trajno rešenje sukoba, uspostavljanjem nezavisne države Palestine sa Al-Kudsom glavnim gradom. Kraljevina je ubeđena da će nametanje svršenog čina voditi samo jačanju tenzija i nasilja.

* Kakav je stav Maroka prema najnovijem razvoju događaja u Persijskim zalivu?

– Maroku, koji ima bratske odnose i izuzetno strateško partnerstvo sa državama Saveta za saradnju u zalivu (GCC), glavno je stabilizovanje prilika u zalivu i očuvanje GCC kao uspešnog modela regionalne saradnje. Maroko podržava napore Države Kuvajt za smanjivanje zategnutosti i stalno je u bliskom kontaktu sa različitim stranama kako bi pokazale uzdržanost. Maroko je voljan da ponudi svoje dobre usluge.

* Koja su iskustva Maroka, aktivno uključenog u međunarodnu borbu protiv terorizma i rešavanje pitanja migranata?

– Pitanje stranih terorističkih ratnika, naročito u sukobu u Siriji, jedna je od najvećih briga međunarodne zajednice i stvar je globalne bezbednosti. Glavna opasnost je povratak ratnika u zemlju porekla. Maroko je na inicijativu kralja Muhameda VI usvojio novu migracionu politiku. Od tada je regulisan status 25.000 migranata iz Podsaharske Afrike.

* Šta Maroko kao zemlja takozvanog umerenog islama može da ponudi muslimanskom svetu?

– U govoru 2016, Kralj Muhamed VI je osudio terorizam u ime islama. Izjavio je da religija mora biti korišćena u borbi protiv terorizma. „Dok se neznanje širi u ime religije,“ kazao je kralj, „muslimani, hrišćani i Jevreji treba da ‘zbiju redove’ u borbi protiv svih vrsta ekstremizma, mržnje i usamljivanja“. U Maroku je 2014. otvoren Institut Muhamed VI za obuku imama, moršidina i moršidata, muških i ženskih verskih propovednika. Tu se školuju imami iz Maroka, arapskog sveta, Afrike i Evrope, radi stvaranja korpusa obrazovanih religioznih propovednika koji mogu delovati jedni sa drugima.