Maroko: Zašto se zemljotres dogodio baš ispod Atlasa?

To nije konačni crni bilans, s obzirom da je više od dve hiljade ljudi povređeno, stotine su u teškom stanju, a strahuje se od novih naknadnih potresa.

Udar jačine 6,8 Rihtera imao je epicentar nedaleko od Marakeša, u Atlaskim planinama, lancu na samom severu Afrike.

Zašto baš tu?

Atlas se proteže na oko 2.300 kilometara kroz Maroko, Alžir i Tunis. U pitanju su venačne planine, nastale kolizijom tektonskih ploča – evroazijske i afričke.

„Atlaske planine leže na granici dve ploče i zato je ovo područje poznato kao trusno“, kaže Fabris Koton, profesor seizmologije u Geološkom istraživačkom centru u Potsdamu.

Kako nastaju zemljotresi?

Zemljina kora je sastavljena od delova, poput slagalice. Poznato je da postoje velike okeanske ploče i manje, kontinentalne. Ali ni naučnici nisu sigurni koliko tačno ima malih ploča između većih delova.

Tektonske ploče „plivaju“ na tečnoj unutrašnjosti Zemlje. Ključala magma iz jezgra planete stalno „kipi“ kroz prostor između ploča, zbog čega se one pomeraju za par santimetara godišnje. To se dešava milijardama godina.

No ta tektonska pomeranja dovode do sudaranja ploča, a napetost u čvrstoj materiji se ponekad rešava naglo. Na tom mestu onda nastaje epicentar, odakle se talasi pritiska šire nagore, ka površini – to je zemljotres.

Ko je najugroženiji?

Posebno su ugroženi regioni na takozvanim linijama raseda, dakle onde gde se sudaraju dve ili više ploča Zemljine kore. Ukoliko ti sudari izazovu potrese veće od 5 stepeni po Rihterovoj skali, to često izazove vidnu štetu na površini.

Ukoliko do zemljotresa dođe pod okeanom, tada može da nastane cunami. Ogromni talasi velikih brzina koji mogu doneti strašne poplave kad udare u kopno.

Kako kaže seizmolog Koton, u ovim trusnim područjima su seizmičke aktivnosti redovne – i zato je naučnicima teško da predvide kada dolazi „pravi udar“ koji vodi razornom zemljotresu.

Šta su naknadni potresi?

Jače zemljotrese po pravilu prati serija manjih potresa. Do njih dolazi jer se tektonske ploče posle snažne kolizije ne smiruju odmah, već još neko vreme „tiltuju“.

Nevolja je što čak i slabi naknadni potres može imati nemerljivu štetu. Zgrade koje su već načete u izvornom zemljotresu mogu pasti, spasilački radovi se otežavaju, obično bude još žrtava.

„Jedina mogućnost da se ljudi zaštite od zemljotresa je da se objekti grade na odgovarajući način“, zaključuje Koton, prenosi DW.