Maršalov plan za afrički kontinent

U uslovima narasle migrantske krize, novih bezbednosnih pretnji i brzo rastućeg stanovništva u Africi, ova vrsta partnerstva trebalo bi da rezultira podizanjem nivoa obrazovanja i otvranjem radnih mesta u afričkim državama, ali i obostranim privrednim rastom. U Deklaraciji usvojenoj na ovom skupu utvrđeno je nakoliko strateških prioriteta na osnovu kojih će Evropska komisija i Komisija afričke unije predložiti, u naredna tri meseca, konkretne projekte i programe. Evropski lideri su izneli, a afrički partneri pozdravili, inicijativu EU za usvajanje novog Spoljnog investicionog plana (EIP) i mobilisanje 44 milijarde evra privatnih ulaganja radi održivog razvoja i otvaranja radnih mesta u Africi, pri čemu će posebna pažnja biti usmerena ka jačavanju preduzetništva žena i mladih. Zagovornici EPI, koji je dobio naziv Maršalov plan, nadaju se da će milijarde iz evropskih javnih fondova podstaći i veće privatne investicije.

Osim toga, predsednik Francuske Emanuel Makron, koji je pre odlaska na samit u Abidžanu, posetio Burkinu Faso, izjavio je da će u Parizu biti osnovan fond od milijardu evra za mala i srednja afrička preduzeća. On je naglasio da se novac može iskoristiti kao pomoć kompanijama da maksimalizuju dobit iz poljoprivrede i digitalnog sektora. Na samitu je ukazano i na značaj podrške sveobuhvatnom obrazovanju i strukovnoj obuci, kao i unapređenju pokretljivosti studenata i akademskih radnika širom Afrike. U tom kontekstu pomenut je program razmene između Afrike i Evrope, poput ERASMUS+. Pedsednik Evropskog parlamenta Antonio Tađani poručio je uoči samita: „Rečima nećemo ubediti mlade migrante da ostanu kod kuće. Moramo im dati priliku da ostvare pristajan život“, kazao je italijanski političar.

Afrika, drugi po prostranstvu kontinent (30,3 miliona kvadratnih kilometara), sada broji 1,2 milijarde stanovnika, a procenjuje se da će ih do 2050. biti 2,4 milijarde. Projekcije su da će 2100. godine, u Africi živeti četiri od 10 stanovnika naše planete i oko polovina će biti mlađi od 15 godina. Već sada Afrika ima najveću mladu radnu snagu u svetu, ali je stopa nezaposlenosti izuzetno visoka – prema podacima Svetske banke čak 60 odsto svih nezaposlenih Afrikanaca. Procenjuje se da je neophodno otvoriti oko 22,5 miliona radnih mesta godišnje kako bi se održavao privredni rast. Ukoliko danas budu izvršene prave investicije za obrazovanje ove generacije, mladost kontinenta može dati podstacaj rastu i otvaranju radnih mesta od čega će svi imati korist. Afrika bi mogla dodati 15 biliona dolara svojoj ekonomiji u narednih 30 godina. Analitičari ukazuju da bi prvi prioritet EU i AU trebalo da bude hitno rešavanje krize obrazovnog sistema na afričkom kontinentu, s obzirom na to da oko 40 odsto, od ukupno 130 miliona devojaka koje ne pohađaju školu širom sveta, živi u Africi. Pored obrazovanja, obnovljeno partnerstvo mora da bude fokusirano na podršku Africi da kroz poboljšanje upravljanja, maksimalni iskoristi svoj potencijal. Jedan od načina da se to ostvari jeste borba protiv korupcije i pranja novca koji nanose štetu državama oba kontinenta.

Ima i analitičara koji tvrde da je Evropi, možda, Afrika potrebnija, nego što je Africi potrebna Evropa, naročito ako se imaju u vidu ljudski resursi. U narednih 15 godina, oko 440 miliona stanovnika Afrike će pristupiti tržištu rada, u poređenju sa 72 miliona u Evropi. U Africi će ljudi tragati za poslovima, kojih će biti u Evropi. Osim toga, sve starija populacija već veći pritisak na privredni rast u Evropi a sve procene ukazuju na to da će zbog sve malobrojnije radne snage rasti broj upražnjenih radnih mesta. „Čak postoji mogućnost da će, posmatrano na dugi rok, mladi Afrikanci plaćati za brigu o evropskim penzionerima“, primetio je Ibrahim Asane Majaki, bivši premijer Nigera, a sada direktor agencije Novo partnerstvo za razvoj Afrike (NEPAD). Majaki smatra da redistributivne politike od kojih zavise bogate evropske zemlje, neće moći bez migracije da izdrže ovako visoku stopu starenja pa će pronalaženje osoblja za brigu o starima postati sve složeniji posao.

Sticanje dovoljnog prihoda za finansirane socijalnih bezbednostnih sistema, takođe, će postati teže kako bude rastao stepen zavisnosti. Otuda su migracione politike, koje ističu mobilnost, od suštinske važnosti za podršku evropskih industrija, potrošnje domaćinstava i finansiranje socijalnih benefita. Majaki upozorava i na to da su Kina i Indija već prepoznale kadrovski potencijal afričke mladosti, pa Evropa mora brzo da deluje kako bi privukla i uzela u službu profesionalce iz Afrike. Od oko 375.000 studenata sa afričkog kontinenta koji studiraju u inostranstvu, mnogi će po završetku školovanja naći mesto u globalizovanoj ekonomiji. Već postoji velika konkurencija u SAD, Kanadi, Kini, na Bliskom Istoku, ali i samoj Africi za privlačenje ovih visoko obrazovanih i mobilnih studenata. „Evropi 16. veka bilo je potrebno afričko zlato, a Evropa 21. veka ne može bez afričke dijaspore“, zaključio je Majaki.

Bikontinentalni pakt kao novi model saradnje

Marokanski kralj Mohamed VI pozvao je učesnike Samita u Abidžanu na zaokret u partnerstvu EU-Afrika sugerišući uspostavljanje bikontinentalnog pakta. „Afrika i Evropa moraju zajedno da se suoče sa neminovnim izazovima i to kroz obostranu konkurentnost, zajednički nastup u produktivnim poslovima i bolje regulisanje kretanja ljudi. Nije prihvatljivo da Evropa želi da privuče najvrednije afričke talente koje možete naći za katedrama uglednih škola ili u kompanijama, ne obazirući se pritom na ulaganja u njihovo obrazovanje u zemljama porekla. Takozvani odliv mozgova je užasna pojava“, upozorio je marokanski kralj i pozvao na menjanje evropske politike kad je reč o migrantima.