Maršmelou za Bajdena, poslednji samit za Merkel

Rasprava o pandemijskim pitanjima, donaciji vakcina i finansijskoj pomoći za izgradnju pogona za proizvodnju cepiva širom sveta obeležila je prvi dan samita.

Dominantne teme prvog dana vikenda jesu ekonomija i spoljna politika, kada će se zvanicama priključiti i generalni sekretar UN Antonio Gutereš i glavni naučni savetnik britanske vlade Patrik Valans.

Klima i priroda će biti na dnevnom redu poslednjeg dana samita, kada će biti prikazana unapred snimljena videoporuka britanskog novinara i prirodnjaka Dejvida Atenboroa.

Američkog predsednika Džozefa Bajdena, kome je ovo prvi međunarodni samit, i njegove kolege možda čeka ukusni maršmelou tost i zdravica na plažama Kornvola tokom samita lidera G7, ali nije za očekivati, piše portal politico.com, da će pevati pesmu „Kumbaja“ (izraz kumbaya pozajmljen je iz kreolskog jezika robova iz Južne Karoline i Džoržije u pesmi koju je pevala Džoan Baez).

Kako se navodi, dok administracija Bajdena likuje da se Amerika „vratila“ i pokušava da resetuje transatlantske odnose, neki evropski lideri nisu baš spremni da aplaudiraju.

Postoji bojazan zbog uočenih praznina između retorike administracije i njenog delovanja prema Evropi, tvrdi se.

Belgijski premijer Aleksander de Kro, koji će se sastati sa Bajdenom u utorak u Briselu, je u jednom intervjuu saopštio svoju frustraciju Bajdenovim pozivanjem na Zakon o odbrambenoj proizvodnji da bi dao prednost domaćoj proizvodnji vakcina.

U Belgiji se, naglasio je de Kro, nalazi najveća Fajzerova fabrika.

Generalno, Belgija proizvodi „verovatno 20 puta više vakcine nego što je koristi“ , kaže De Kro, a oko polovine izvezeno je van EU.

Ali proizvodnja je, tvrdi, usporena zbog Bajdenove politike, koju je De Kro označio kao „Amerika prva za vakcine“.

Navodno je zato globalna proizvodnja vakcina niža.

Saveznici su, međutim, ponudili Bajdenu „produženi medeni mesec“ kada je stupio na dužnost – svesni da duboki američki domaći problemi zahtevaju pažnju i politički kapital.

„Kada je reč o politici, retorika je usklađena, ali pristupi nisu“, smatra Erik Bratberg iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.

U ključnim oblastima kao što su određivanje cena emisije ugljen dioksida i regulacija tehnologije, „EU i SAD su još uvek udaljeni“.

Pojedini evropski i američki bivši zvaničnici pak veruju da je vreme da „Evropa izađe iz svoje zone komfora kritikujući Vašington i da prihvati pragmatičnu saradnju sa Bajdenom“.

Stefano Stefanini, bivši italijanski ambasador u NATO-u, smatra je da je Bajden postavio jasan put.

„Kao i uvek, Evropljani postaju nervozni kada se suoče sa proaktivnim Sjedinjenim Državama“, rekao je.

„Bivši predsednik Donald Tramp paradoksalno je dozvolio Evropljanima da rade u svojoj zoni komfora. Sada Evropa treba da pokaže kuda želi da vode ti odnosi“.

Bajdenova evropska turneja, je smatra Stefanini, pomoć Evropi.

„Na nama je da to iskoristimo“.

„Sigurno da bi se Tramp ili trampizam mogli vratiti, da bi Marin le Pen takođe mogla biti sledeći predsednik Francuske“, ukazuje Stefanini.

„Da je Hari Truman pomislio ‘šta ako se hitlerizam vrati’, Maršalov plan se nikada ne bi dogodio posle Drugog svetskog rata“, dodao je on.

„U Švedskoj volimo predvidljivost i imamo je ponovo. Pod Trampom, kada smo razgovarali sa jednom osobom na jednom nivou, to bi sat vremena kasnije moglo da se promeni “, rekao je neimenovani švedski diplomata.

Britanski premijer Boris Džonson u intervjuu za Bi-Bi-Si nakon susreta sa Bajdenom u četvrtak kazao je da je Britanija u „neuništivom odnosu“ sa SAD.

Mediji napominju da Džonson ranije nije bio oduševljen izrazom „poseban odnos“, verujući da zbog toga Velika Britanija izgleda slabo.

Ovaj samit G7 biće poslednji za nemačku kancelarku Angelu Merkel kao liderku sa najdužim stažom u Evropi.

Dok Nemačka gleda prema sebi kako bi odredila svoju budućnost nakon Merkelove, Jana Puglerin, koja je na čelu berlinske kancelarije Evropskog saveta za spoljne odnose, brine da će loša komunikacija između Berlina i Vašingtona učiniti „neurednom politiku oko gasovoda Severni tok 2 još neurednijom“.

„Mnogi u Berlinu ne razumeju da američka odluka da smanji pritisak na Nemačku (odricanjem od sankcija) dolazi sa cenom, da je sada na Nemačkoj da učini ustupke Bajdenovoj administraciji“, smatra Puglerin.

„Ovde postoji pogrešan utisak da to pitanje nije toliko važno za Bajdena. Mislim da mnogim pristalicama gasovoda u Berlinu nije jasno koliko to pitanje uzrokuje nezadovoljstvo u Vašingtonu“, dodala je ona.

Utisak je da kada su najbliži američki saveznici spremni da „zaljuljaju brod“ na prvom Bajdenovom inostranom putovanju, to je podsetnik da transatlantski savez nikada nije bio lak – i nikada neće biti, stoji u analizama.

Ručni radovi na poklon

Lokalni dobavljači sa jugozapada Engleske pozvani su da pripreme ručno rađene poklone i suvenire za svetske lidere. Naliv pera od drveta, šolje od recikliranih materijala, ručno rađeni sapuni i kozmetika, prekrivači od vune. Kako su kazali za medije, bili su šokirani kada su primili poziv iz kabineta, misli su da je šala. Britanski premijer Boris Džonson poklonio je američkom predsedniku Džozefu Bajdenu uokvirenu fotografiju britanskog murala. Zauzvrat, američki predsednik je Džonsona darovao biciklom američke proizvodnje i kacigom, šalom i torbom za njegovu suprugu Keri. Prva dama SAD Džil Bajden dobila je prvo izdanje „Drvo jabuke“ – zbirke kratkih priča britanske autorke Dafne di Morije, koja je živela u Kornvolu, živopisnom kutku Engleske.

Kancelarka u Beloj kući 15. jula

Američki predsednik Džozef Bajden sastaće se sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel 15. jula u Beloj kući, prenosi Beta. To je juče na marginama samita G7 u Velikoj Britaniji najavila portparolka američkog predsednika. Sastanak će biti potvrda veza dve zemlje, a na dnevnom redu razgovora biće pandemija virusa korona, klimatske promene i međunarodna bezbednost. Merkel, koja bi sa funkcije trebalo da ode posle izbora u Nemačkoj u septembru, biće prva evropska liderka u poseti Beloj kući tokom Bajdenovog mandata.