Martovski izvoz Kine porastao 15,7 odsto uprkos epidemiji

Izvoz je porastao na 254,8 milijarde evra uprkos merama protiv korona virusa u Šangaju i drugim industrijskim centrima zbog kojih fabrike smanjuju proizvodnju, dok je uvoz porastao za manje od jedan odsto, na 211 milijardi dolara.

Broj inficiranih korona virusom u Kini je relativno nizak, ali je vlada strategijom „nula kovida“ zatvorila većinu od 25 miliona stanovnika Šangaja u kućni karantin do kraja marta i zabranila pristup nekim proizvodnim centrima.

Ograničenja zbog virusa izazvala su strahove od remećenja globalnog tržišta, međutim, kineski zvaničnici kažu da luke funkcionišu, ali da su proizvođači automobila i druge fabrike smanjili proizvodnju zbog poremećaja u snabdevanju.

Ekonomski rast je u poslednjem kvartalu 2021. godine pao na četiri odsto dok je cele prošle godine iznosio 8,1 odsto.

Izvoz u SAD je porastao je 22,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu, odnosno na 43,6 milijarde evra uprkos dugoročnih povećanja carina zbog sukoba oko tehnoloških ambicija Pekinga, a uvoz iz Amerike je porastao za 11,5 odsto, na 14 milijardi evra.

Uvoz iz Rusije, glavnog dobavljača gasa, pao je za 26,4 odsto u odnosu na godinu ranije, na 7,2 milijardi evra a izvoz je pao za 7,7 odsto, na 3,5 milijardi evra.

Iako je Peking kritikovao trgovinske i finansijske sankcije koje su SAD, Evropa i Japan uveli Moskvi zbog njenog napada na Ukrajinu, izgleda da im se kineske kompanije pridružuju u pokušavaju da se zaštite od mogućih gubitaka u poslovima sa Rusijom.

Čini se da će trgovina i proizvodnja verovatno pretrpeti veći uticaj ovog meseca zbog zatvaranja većine preduzeća u Šangaju i obustave pristupa Guangdžouu, proizvodnom centru na jugu, i industrijskim centrima Čangčuna i Đilina na severoistoku.

Izvoz u Evropsku uniju pao je 9,1 odsto u odnosu na prošlu godinu, na 41 milijardu evra, dok je uvoz smanjen za 41,6 odsto, na 22,4 milijarde evra.