„Amerika se vratila da igra regionalnog policajca na Bliskom Istoku“: Analiza Marvana Bišara za Al Džaziru

Bajdenova administracija je upozorila regionalne igrače da ne napadaju svog najvećeg saveznika i rasporedila je ne jedan već dva nosača aviona.

Vašington je takođe poslao državnog sekretara Entonija Blinkena i ministra odbrane Lojda Ostina da pojačaju poruku kako državnim tako i nedržavnim akterima.

Američki izaslanici su udvostručili izjednačavanje Hamasa sa ISIL-om kako bi naglasili brutalnost napada 7. oktobra i jasno stavili do znanja da ne postoji diplomatsko rešenje koje treba tražiti, već samo vojno.

Analogija sa ISIL-om uveliko ide u pružanju Izraelu carte blanch za vođenje „dugog i bolnog rata“ protiv Gaze.

America is back to playing regional cop in the Middle East

My take this week on the Biden administration’s pursuit of diplomacy at the service of Israel’s war. https://t.co/H1wupsyfCn via @AJEnglish

— Marwan (@marwanbishara) October 16, 2023

Bajdenova administracija je odbacila arapske pozive na deeskalaciju ili prekid vatre, što je učinilo SAD saučesnicima u sadašnjim i budućim izraelskim ratnim zločinima.

Takođe je zahtevala od arapskih vlada i palestinskih vlasti da nedvosmisleno osude Hamas. Većina ih je odbila, sa izuzetkom Bahreina i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Pritisak SAD je, međutim, uspeo da natera ministre spoljnih poslova Arapske lige da objave razvodnjenu izjavu nakon hitnog sastanka u Kairu, izjednačavajući palestinske i izraelske akcije po prvi put i osudivši gađanje civila na „obe strane“.

U međuvremenu, nijedna od šest arapskih vlada koja je „u miru“ sa Izraelom nije se čak ni potrudila da opozove svog ambasadora a kamoli da zatvori svoju ambasadu.

Ali osećanja arapske javnosti ne mogu se više razlikovati od zvaničnih izjava njihovih vlada. Gde god su protesti bili dozvoljeni, gomile su ispunjavale trgove u znak solidarnosti sa Palestinom.

Godinama je anketa za anketom naglašavala ogromnu arapsku podršku Palestini kao glavni arapski uzrok i rastuće neprijateljstvo prema Americi, koja se smatra destabilizujućom hegemonističkom silom u regionu.

U stvari, postoji jasna sinergija između palestinske i šire arapske borbe za pravdu i slobodu.

Kao što je Njujork tajms konačno zaključio u nedavnom članku, „mnogi Arapi i muslimani povezuju podršku Palestincima u njihovoj borbi protiv izraelske okupacije sa širom borbom protiv nepravde i ugnjetavanja“. Ali Bajdenova administracija je i dalje slepa za ovu realnost.

Ovo se ogledalo u Blinkenovom insistiranju da arapski partneri koji imaju kontakte sa Hamasom iskoriste svoju polugu za oslobađanje svih izraelskih zarobljenika koji se drže u Gazi.

Izrael i Sjedinjene Države nisu pokazale zabrinutost za bezbednost palestinskih civila jer su se javno obavezali da će jednom zauvek uništiti Hamas.

Gotovo da se u Americi nije pominjalo teško stanje Palestinaca tokom nedelje žestokog izraelskog bombardovanja Gaze, osim u kontekstu njihovog korišćenja kao „ljudskog štita“ od strane Hamasa.

Tek nakon susreta sa arapskim liderima, Blinken je nejasno govorio o potencijalnoj humanitarnoj pomoći.

Pošto je Izrael upozorio na skoru kopnenu invaziju i dao rok od 24 sata za 1,1 milion Palestinaca da se presele iz severnog u južni deo pojasa Gaze, Bajdenova administracija je ponovila izraelske pozive da se Palestinci evakuišu na „bezbedno“ na egipatskom Sinajskom poluostrvu kroz uspostavljanje „humanitarnog koridora“.

Ali za Palestince koji su dugo patili od traume raseljenja, „humanitarni koridor“ je orvelovski izraz koji označava još jednu rundu etničkog čišćenja putem preseljenja palestinskih izbeglica u gradove sa šatorima na egipatskom Sinaju.

Pošto podmukli plan nije uspeo da dobije snagu u arapskim prestonicama, Blinken je počeo da se zalaže za raseljavanje Palestinaca unutar pojasa Gaze. Predložio je da se oni pošalju u posebne „sigurne zone“, što je još jedan Orvelov izum koji bi omogućio njihovo proterivanje iz svojih domova.

Uskoro, ogromna patnja koju je izazvala potpuna izraeslka blokada mogla bi poslati stotine hiljada na granicu u potrazi za hranom i skloništem, ne ostavljajući Egiptu drugu opciju osim da ih primi.

Očigledno zabrinut, egipatski predsednik Abdel Fatah el-Sisi držao je predavanje američkom državnom sekretaru tokom njihovog sastanka u Kairu o realnosti Bliskog istoka pred medijima, rekavši mu da je vojni odgovor Izraela prevazišao pravo na samoodbranu, i upozoravajući da će likvidacija palestinskog pitanja na račun susednih država imati reperkusije širom Bliskog istoka.

Bizarno, dok SAD nude Izraelu bezuslovnu podršku, nema znakova da su svesni svojih konkretnih ratnih planova, ili njegovog kraja. Stoga je predsednik Džo Bajden savetovao Izraelce u unapred snimljenom intervjuu u nedelju protiv „nove okupacije Gaze“, upozoravajući da bi to bila „velika greška“.

Ali, umesto da poziva na deeskalaciju i prekid vatre, Bajdenova administracija je bezobzirno utrla put za drugu palestinsku Nakbu – ili katastrofu – u ime slamanja Hamasa, što je sve predodređeno da dovede do veće regionalne nestabilnosti , nasilje i neprijateljstva prema SAD kao pokretača ratnih zločina Izraela.

Dok je Blinken obilazio Bliski istok, iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amirabdoladžan posetio je i brojne arapske prestonice. Neuznemiren američkim pretnjama, pozvao je Izrael da prekine svoje napade na Gazu i upozorio da bi se rat mogao proširiti i na druge delove Bliskog istoka ako se Hezbolah uključi u bitku, i da bi Izrael pretrpeo „veliki zemljotres“.

Hezbolah i Izrael se već sukobljavaju oko libanske granice.

Posle decenija skupih američkih neuspeha na Bliskom istoku, kako na strateškom tako i na diplomatskom nivou, gubljenja ratova i neuspeha da posreduju u miru, čini se da su SAD zavisne od bliskoistočnog haosa.

Jačanje američke mornarice rizikuje još jedan regionalni sukob i uvlači Ameriku u još jedan bliskoistočni rat, uprkos Bajdenovoj posvećenosti da zauvek okonča ratove.

Ako se SAD moraju direktno mešati u regionalne poslove, neka to bude zarad mira i pravde, a ne rata i genocida, počevši od Gaze, Palestina, zaključuje Bišara.