Masovna hapšenja ispred Senata SAD

Masovni protesti samo su jedna u nizu demonstracija koje su izbile širom zemlje, a koje su predstavljale najavu daljih, još većih. Mitinzi će najverovatnije dobiti dodatnu snagu zbog toga što je ugledni sudija Entoni Kenedi u sredu saopštio da se povlači iz Vrhovnog suda SAD, pružajući Trampu šansu da za najviši sud po drugi put imenuje ultrakonzervativca.

Na najvećim demonstracijama, koje su održane u ogromnom predvorju jedne od zgrada Senata, okupilo se više stotina žena koje su sedele na podu, dižući pesnice u vazduh. Mnoge su bile prekrivene folijom, aludirajući na tanke prekrivače koji se daju deci i odraslima u centrima za pritvor na američkoj granici. Demonstranti su uzvikivali „Ukinimo ICE (Agenciju za imigraciju i carine) i „Stalo nam je“, što je zapravo kritika na račun Melanije Tramp zato što je nosila jaknu na čijim je leđima pisalo „Zaista mi nije stalo, a vama?“ prilikom prošlonedeljne posete jednom od centara za pritvor imigranata u Teksasu.

Među uhapšenima u zgradi Senata bila je i Pramila Džajapal, članica Kongresa iz Demokratske stranke koja zastupa Sijetl. Ona je na video-snimku koji je objavljen na društvenim medijima rekla da se demonstracijama pridružila zbog „nehumane i okrutne politike ‘nulte tolerancije’ Donalda Trampa i njegove administracije, razdvajanja porodica, stavljanja dece iza rešetaka, i hapšenja tražilaca azila.“

Ona je dodala da je ponosna što je među stotinama uhapšenih koji smatraju da su „SAD bolje, te kao članica Kongresa odbijam da dopustim predsedniku i administraciji da u moje ime rade deci to što rade.“

I dalje se svakodnevno objavljuju slike dece imigranata koja su još odvojena od roditelja, uprkos izvršnom naređenju Trampa od prošle nedelje kojim se okončava politika razdvajanja porodica i hapšenja odraslih koji su uhvaćeni kako nelegalno prelaze granicu.

U saopštenju policije se navodi da je 575 ljudi optuženo za nezakonito demonstriranje u zgradi državne institucije. Dodaje se da su svi uhapšeni pušteni na slobodu, pošto su procesuirani.

Vini Vong, politička savetnica u Ženskom maršu, koji je među organizatorima protesta, rekla je da će se entuzijazam mase pretvoriti u „energiju koja će nam biti potrebna na glasačkim mestima u novembru“ na izborima za Kongres. Džef Merkli, demokratski senator iz Oregona, koji je među prvima ukazao na decu koja se drže u pritvoru duž granice pošto su razdvojena od roditelja, govorio je na mitingu. Njemu su se pridružili i demokrate, senatorka iz Njujorka Kristen Džilibrend i senator iz Masačusetsa Edvard Marki. „Ovi ljudi su ovde da bi se borili za suštinske principe naše nacije i ja im aplaudiram“, rekao je Merkli u jednom intervjuu, piše Gardijan.

U međuvremenu, još stotine ljudi se okupilo na mitingu ispred federalnog suda u Braunsvilu, Teksas, u dolini reke Rio Grande. Više desetina demonstranata je zatvorilo sednicu vlade u Mičigenu protestujući zbog ugovora sa Agencijom za imigraciju i carine (ICE) o stavljanju uhapšenih u pritvor u lokalnom zatvoru. Osmoro ljudi je takođe uhapšeno ispred zgrade ICE-a u Portlandu, Oregon, koja je zatvorena zbog 24-časovnih demonstracija.