Masovni otkazi, a velika potražnja za radnicima u Nemačkoj

Softverska kompanija SAP namerava da ukine 8.000 radnih mesta širom sveta, Kontinental 7.150, Boš 1.200. I ZF Fridrihshafen i Folksvagen objavili su da im više neće biti potrebno toliko zaposlenih.

Tu je i građevinska industrija gde su otkazi već počeli. I u bankama se gase poslovnice i otpuštaju službenici. Novi šef Bajera, Bil Anderson, najavio je novu strukturu farmaceutskog giganta i stavio do znanja da će biti manje zaposlenih.

Spisak velikih, ali i srednjih i porodičnih preduzeća koja planiraju da smanje broj radnih mesta je veoma, veoma dugačak.

Obrazloženje je uvek slično: „Opšti okviri poslovanja su se promenili.“ Firme i čitave industrijske grane moraju da se promene ako žele da ostanu konkurentne.

S jedne strane su tu troškovi energije koja je u Nemačkoj sve skuplja, a tu je još i politika koja traži klimatski neutralnu proizvodnju.

Pa je onda tu i digitalizacija koja menja čitav proizvodni proces, prema čemu onda mora da se promeni i organizaciona struktura. Sve to čini da su neki proizvodni procesi izgubili svoju ekonomsku računicu, tako da koncerni izdvajaju čitave segmente, prodaju ih ili ih samostalno šalju na berzu.

Ujedno ima sve više saradnje u svoj toj ogromnoj tranziciji, jer su pokušaji da se nešto samostalno uradi previše skupi čak i za najveće.

Promene su postale „normalne“

Sve to traži i drugačiju stručnost, sposobnosti i tehnološku spremu zaposlenih. „Naš svet rada postaje sve brži i kompleksniji“, kaže Juta Rump iz Instituta za zapošljavanje i svet rada u Ludvigshafenu. „Promena je normalno stanje, a na to moramo da pronađemo odgovor.“

Problem je međutim to što ne postoji samo jedan odgovor za savladavanje čitavog niza izazova.

Enco Veber iz Instituta za tržište rada i istraživanje zanimanja pri nemačkom Zavodu za zapošljavanje u Nirnbergu relativizuje taj trend:

„Proteklih godina jeste doduše bilo nešto više otkaza, ali dugoročno je kvota još uvek niska kakva nije bila već odavno. Ono o čemu se sada izveštava su u prvom redu promene u velikim, globalnim koncernima.“ Jer, promene kod „malih“ počele su odavno, a o njima se i ne piše toliko.

Sada se istovremeno prepliće čitav niz promena, od težnje za klimatskom neutralnošću, preko sve skuplje energije u Nemačkoj, ali i istovremeno očigledne deglobalizacije i promena u globalnom kretanju roba i usluga.

A pošto se čitavim tehnološkim rešenjima – kao što su npr. motori s unutrašnjim sagorevanjem – više ne proriče nikakva budućnost, tako i stručnjaci za te oblasti postaju višak.

Istovremeno se gotovo panično traže stručnjaci koji će pronaći odgovor za tehnološka rešenja budućnosti, od veštačke inteligencije, do tehnologije vodonika.

Nema stručnjaka „za bacanje“

U Nemačkoj je ogroman problem i to što će u dogledno vreme u penziju da ode generacija rođena početkom šezdesetih. „Zbog demografskog razvoja ćemo do 2035. ostati bez sedam miliona zaposlenih, ako ne nađemo neko rešenje“, konstatuje Veber.

A da li će Nemačka i bez njih da ostane industrijska velesila – to je svakako veliko pitanje budućnosti.

Dodatni je problem to što pri ovoj brzini promena u svetu rada sistem školovanja i obrazovanja ne stiže da se promeni. Neka zanimanja i stručnost koja je do pre samo desetak godina bila tražena, danas je sve manje potrebna, i ti mladi stručnjaci sada moraju da traže posao.

Nemački koncerni postaju sve više svesni da se moraju da se potrude da bi pronašli stručnjake kakvi su im potrebni. Čitav niz velikih – Kovestro, Henkel, Boš, RWE, pa čak i Dojče bank – osnovali su tzv. „savez šansi“ gde se saradnicima koji u nekom sektoru više nisu potrebni nudi dodatno školovanje za rad u nekoj drugoj oblasti. To je nešto od čega korist mogu da imaju i manje firme.

„Nalazimo se u vremenima izuzetno velikih šansi“, smatra Veber. Sve će manje smisla imati da se istrajava na „staroj“ industriji i tehnologijama, tim pre što je sve više poslovnih prilika u „novim“ i „zelenim“ oblastima.

„Tu se traže ljudi koji tehnički nešto mogu“, kaže Veber. On zato i ne govori o „propasti“, nego o „preporodu“ nemačke privrede.