Medicinski kanabis polako ulazi u EU

Odlukom su neke kompanije u toj zemlji dobile licencu da gaje i proizvode lek. Unutar EU nema baš slaganja na temu legalizacije medicinskog kanabisa, ali se čini da se brže ide u pravcu veće upotrebe.

Međunarodna medicinska i naučna zajednica su uveliko priznal kanabis kao vredno pomoćno sredstvo protiv bolova, a lekovi na bazi kanabisa koriste se za veliki broj bolesti kao što su multipla skleroza, HIV, epilepsija, glaukom, neželjenih efektata hemioterapije i hroničnih bolova.

Kapsule, ekstrat kanabisa kao sprej za usta i suvi cvet kanabisa za inhalaciju ili kao čaj su glavni medicinski preparati koje je EU odobrila, prema izveštaju Evropskog centra za monitoring droga i zavisnosti (EMCDDA) 2017.

Nasuprot tome, nijedna zemlja nije odobrila pušenje kanabisa u medicinske svrhe, pre svega zbog rizika za zdravlje, posebno u kombinaciji sa duvanom.

U EU su za sada samo Austrija, Češka, Finska, Nemaka, Italija, Portugal, Poljska, Španija i Hrvatska dozvolile upotrebu marihuane u medicini, dok ostale zemlje planiraju njenu legalizaciju.

Po rečima Vinćenca Kostiđolja, predsednika Evropske medicinske asocijacije koja predstavlja lekare, „borba protiv bolova je značajna, uprkos zamagljenom pravnom statusu kanabisa.

Teme u vezi sa medicinskom marihuanom često se mešaju sa debatom o rekreativnoj upotebi droga koja je nelegalna u svim članicama EU – mada su manje količine za ličnu upotrebu dekriminalizovane u Holandiji, Austriji, Italiji i Luksemburgu.

Stvar je u tome, kaže Kostiđolja, da „smo se pomerili sa stanovišta da je kanabis samo droga ka otkriću da je i lek“.

U EU su trenutno brojni legalni, društveno prihvatljivi lekovi – posebno oni protiv bolova – zapravo hemijski vezani za nelegalne supstance kao opijum ili kokain.

Ipak, kanabis je još stigma, dodaje Kostiđolja.

Ovakav status kanabisa ističu u Evropskoj medicinskoj agenciji (EMA) Evropske unije gde kažu da s obzirom da on uzrokuje „psihoaktivnu aktivnost“, njegova upotreba u medicini bi trebalo da prati zakonske odredbe zemalja članica, uključujući i „kontrolu upotrebe narkotka i psihotropnih supstanci“.

Evropske zemlje imaju obavezu da kontrolišu kanabis na onovu tri UN konvencije o kontroli droga koje im nalažu da ograniče snabdevanje drogom i njenu upotrebu isključivo u „medicinske i naučne svrhe“.

Na nivou EU nema usklađenih zakona ni o rekreativnoj ni o mediicinskoj upotrebi kanabisa i zemlje članice same odlučuju o tome hoće li ih legalizovati.

U Srbiji, zemlji kandidatu za EU, postoje brojne grupe i udruženja za borbu za legalizaciju marihuane u medicinske svrhe, ali je taj proces daleko od ostvarenja. „Komisija za psihoaktivne supstance donela je zaključak da ulje kanabisa koje traže pojedina udruženja ne treba legalizovati, imajući u vidu činjenicu da nisu definisani standardi za njihov sastav i proizvodnju“ saopšteno je iz Ministarstva zdravlja u septembru 2017. S druge strane, komisija je dala preporuku da se dozvoli upotreba lekova na bazi kanabisa – odobrena su dva preparata koja sadrže sintetske kanabinoide.

Inače, u 2017. sve veći broj EU članica su najavile ili predložile promene u legislativi proizvodnje i upotrebe medicinskog kanabisa ili ga čak i legalizovale.

Grčki premijer Aleksis Cipras je u junu u Atini rekao da se Grčka „priključila zemljama gde je davanje medicinskog kanabisa pacijentima kojima je potreban sada legalno“, ali zakon treba da dobije zeleno svetlo u nacionalnom parlamentu.

U Irskoj je zakon o upotrebi kanabisa u medicinske svrhe u javnoj debati čiji se kraj očekuje početkom 2018.

Medicinske izveštaje u obe zemlje koji priznaju efikasnost kanabisa u suzbijanju bolova vlade su uzele u razmatranje pre donošenja političke odluke.

A od novembra 2017, lekovi na bazi kanabisa u Poljskoj mogu biti u prodaji ako su napravljeni u apotekama uz upotrebu uvozne supstance.

U međuvremenu, u Nemačkoj, ministar zdravlja Luc Strope je u martu izjavio da ozbiljni bolesnici kanabis mogu da kupe samo na recept – uglavnom suvi cvet ili ekstrakt  – nakon što je parlament odobrio legalizaciju januara 2017.

U Italiji, gde je takođe legalizovana upotreba, NVO i pacijenti se žale na ozbiljnu nestašicu medicinskog kanabisa jer nema dovoljno polja marihuane za uzgoj u medicinske svrhe.

Kao rezultat nestašice, pacijenti su prinuđeni da se oslone na „crno tržište i kućni uzgoj“, saopštila je u decembru italijanska Asocijacija za ljudske slobode i prava.

Kako bi rešila problem nedovoljnog broja plantaža, italijansko Minsitrastvo odbrane (zaduženo za obezbeđenje proizvodnje medicinskog kanabisa) moralo je da u inostranstvu kupi 100 kilograma marihuane u novembru.

U EU, kaže Kostiđola, ako kompanija odluči da prodaje lek u zemlji, on mora u toj zemlji biti registrovan – ali ako odluče da to rade na evropskom nivou „ona se sama registruje na evropskom nivu“.

Trenutno ima četiri leka bazirana na kanabisu u Evropi koje su odobrili ili EMA ili nacionalne vlasti koji se prodaju pod brendovima Sativex, Bedrocan, Marinol i Cesanet.

Sativex je EMA odobrila kao terapiju kod „simptoma multiple skleroze“ u 18 evropskih zemalja.

Neke druge supstance koje se dobijaju iz kanabisa su, čini se, na čekanju. Od 29. decembra, britanska kompanija GW farmaceutical je zatražila od EMA dozvolu za prodaju lekova na bazi kanabisa za dečju epilepsiju.

Ako možemo da koristimo ove lekove, „ne vidim zbog čega to ne radimo“, rekao je Kostiđiola, jer je to, po njegovom mišljenju, „napredak medicine.