Mediji EU o samitu NATO: Nikako direktan rat s Rusijom

Međutim, usvojen je važan plan o jačanju istočnog krila NATO pa će „zaradi odbrane od ruskog napada“ sve od Finske pa do Rumunije i Bugarske NATO „borbene grupe“ biti trostruko uvećane.

Otud je, kako se ističe, Ukrajina, umesto željenog članstva, samo dobila obećanje najmoćnijih zapadnih zemalja da će imati svu pomoć i oružje da nastavi okršaj s ruskim trupama na svojoj teritoriji.

Zapadni vodji smatraju da je rusko vodjstvo napravilo strategijski promašaj u uverenju da će rat iznurivanja sa Ukrajinom konačno slomiti i vojnu snagu i političku volju Kijeva i Zapada da se ne pregovara o mirnom rešenju sve dok Rusija vojno i politički ne bude bačena na kolena.

Pariski dnevnik „Figaro“ ističe da je predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio da se sad ispostavilo da je Rusija politički i vojno ranjiva… i pokazala je prve znake unutrašnjih podela“.

Makron i predsednik SAD Džo Bajden su obećali da će dugoročno, „sve dok bude trebalo“, isporučivati oružje Kijevu.

Ali, kako primećuje izveštač nemačkog portala „Dojče vele“, Bajden je predočio da ne dolazi u obzir da Ukrajina usred rata postane članica Atlantskog saveza, jer bi to značilo obavezu celog NATO da pošalje vojnike u Ukrajinu.

Američki predsednik je objasnio da su SAD spremne da – u periodu između završetka ruskog agresorskog rata i mogućeg ulaska u NATO – Ukrajini pruže sličnu zaštitu kao Izraelu. SAD podržavaju Izrael sa oko 3,8 milijardi američkih dolara svake godine – od čega značajan deo ide na odbranu od projektila i vojne tehnologije.

Estonski dnevnik „Postimees“ zaključuje da „tek nejasno obećanje Ukrajini da će doći na vrata NATO govori da je Zapad krajnje ozbiljan kad je reč o njegovoj kolektivnoj bezbednosti, ali tu je u pitanju nešto drugo: isti stari strah od sukoba s Rusijom“.

Ukrajina je otud dobila jemstvo Grupe 7 najmoćnijih zapadnih država da će joj biti pružene opipljive bezbednosne garantije da dugi rok, a Bajden je precizirao da će to biti „snažna i delotvorna odbrana na kopnu, u vazduhu i na moru „.

Hrvatski „Jutarnji list“ smatra da „NATO može da ostane glavni štab evropske i, u određenoj meri, svetske saradnje na polju bezbednosti“.

„Što je u mnogome razlog“, dodaje hrvatski dnevnik, „da se zabrinu i budu nezadovoljni Peking, Moskva, Pjongjang i Beograd ».

Sada je i Francuska saopštila da che Kijevu isporučiti rakete dugog dometa, to je već najavila Velika Britanija, uveliko se vrše pripreme za obuku ukrajinskih pilota za upravljanje američkim lovcima-bombarderima F-16.

Vašington je obelodanio i da priprema isporuku Ukrajini „kasetnih bombi“, inače zabranjenih svetskim konvencijama, a poruka Kremlja je odmah bila da će Rusija upotrebiti „uzvratne mere“ ako Kijev posegne za korišćenjem kasetnih bombi koje imaju pogubne posledice i na civilno stanovnisstvo i zato su zabranjene.