Mediji: EU u oktobru o članstvu Ukrajine

Italijanski list „Republika“ navodi da su na Brisel i zemlje EU snažan utisak ostavile reforme ukrajinskog ustavnog suda i raščišćavanje veza vlasti s oligarsima, i da zvaničnici Evropske komisije naglašavaju da „nijedan kandidat nije tako brzo odgovorio na 5.000 stranica upitnika o pravu EU kao što je to učinio Kijev“.

„Zelenski vrlo ozbiljno radi na približavanju Evropi i očekuje se da bi to moglo da se ostvari u razdoblju 2024-2029“, navodi rimski dnevnik.

List ukazuje da je nemački kancelar Olaf Šolc nedavno podvukao da je Ukrajina „deo evropske porodice“ i podsetio na obećanje da će Kijevu biti otvorena vrata članstvu, koja su prošlog juna dali on, francuski predsednik Emanuel Makron i tadašnji premijer Italije Mario Dragi.

Do sada se na mogućnost brzog ulaska Ukrajine u EU gledalo s velikim podozrenjem, najpre zato što je ta zemlja u ratu čiji se kraj ne nazire, a mediji i zvaničnici u sedištu Unije u Briselu ukazuju i da bi time bila upućena zabrinjavajuća poruka zemljama Zapadnog Balkana, posebno Srbiji i Crnoj Gori, koje godinama pregovaraju o članstvu.

Kad su vođi EU u junu prošle godine dodelili Ukrajini status kandidata za članstvo, to je ocenjeno kao simboličan potez i „šamar Putinu“, iako je ruski predsednik izjavio da Moskva nema ništa protiv učljanjenja Ukrajine u EU jer to nije vojna organizacija poput NATO-a, mada je i upozorio da bi se jednog dana EU mogla naći u direktnom ratu s Rusijom.

Jer, članstvo znači da članice EU, na temelju 42. člana Ugovora iz Lisabona, evropskog temeljnog akta, „moraju pružiti pomoć svim sredstvima nekoj članici ako bi bila žrtva agresije“.

Posle posete Zelenskog Berlinu, Rimu i Parizu, mediji u EU prenose i američke obaveštajne izveštaje da je Zelenski tražio da ukrajinske snage napadnu rusku teritoriju i unište ruski gasovod koji doprema naftu Mađarskoj.

Austrijski dnevnik „Standard“ ističe da je stav da su „sloboda i mir celog starog kontinenta zalog“ rata u Ukrajini i da se „sve države EU za to bore“.