Mediji: Evropske zemlje ograničile prodaju municije Izraelu, Srbija pružila ruku

To međutim nije dovoljno i traže se alternartive, pišu danas izraelski mediji i podsećaju na reči premijera Izraela Benjamina Netanjahua pre dva meseca u vreme eskalacije nesporazuma o isporuci oružja sa administracijom SAD Džozefa Bajdena.

„Ako treba da stojimo sami, stajaćemo sami. Ako je neophodno borićemo se zubima i noktima“, rekao je tada Netanjahu.

Mesec dana kasnije on je objavio javno šta je rečeno iza zatvorenih vrata.

„Nedopustivo je da SAD odlažu isporuku oružja Izraelu“, rekao je izraelski lider na engleskom jeziku na video snimku postavljenom na društvenim mrežama.

I dok složeni odnosi sa Amerikancima u vezi s isporukom pomoći Izraelu zaokupljaju najveću pažnju javnosti Ministarstvo odbrane Izraela i Izraelske odbrambene snage (IDF) su trenutno više zabrinute za mogućnost nestašice municije pošto je nekoliko zemalja širom sveta nezvanično prekinulo trgovinu s Izraelom.

Kalkalist (Calcalist), izraelski dnevni poslovni i ekonomski list i veb-sajt, saznao je da su snabdevači oružjem iz evropskih zemalja jednostavno prestali da odgovaraju izraelskim kolegama i strana sila koja nije SAD, a koja je ranije trgovala s Izraelom je odbila da ga snabdeva materijalima za proizvodnju municije od 7. oktobra.

U izveštaju Njujork tajmsa se navodi da se IDF suočava sa nestašicom granata od 120 milimetara za tenkove do te mere da neki tenkovi stacionirani u Gazi sada nose manje granata da ih sačuvaju za potencijalnu eskalaciju na severnom frontu na granici sa Libanom.

Njujork tajms piše da se vojska takođe suočava sa nestašicom rezervnih delova za tenkove, D9 buldožere, oklopna vozila i dodatno lako naoružanje.

Glavno rešenje koje odbrambeni establišment promoviše za nestašicu municije je razvoj lokalne industrije i smanjenje zavisnosti od uvezenih granata i municije iz stranih zemalja.

Taj potez će, kako se očekuje, imati pozitivan uticaj na izraelsku odbrambenu industriju, ali i negativne ekonomske posledice jer se municija proizvedena u Izraelu smatra deset procenata skupljom nego ono što može da se uveze.

Osim toga osnivanje i održavanje jednostavnih fabrika koje proizvode artiljerijske i tenkovske granate je naročito skupo, a postoje i druge posledice.

Uprkos razumljivim nastojanjima da se ojača lokalna industrija i tako smanji zavisnost od spoljnih faktora oni koji veruju da Izrael može da proizvede svu municiju koja mu je potrebna su u zabludi.

Čak i slučaju velikog povećanja izraelskih proizvodnih kapaciteta značajan deo municije još uvek će morati da stiže iz stranih zemalja, komentarišu izraelski mediji i podsećaju da se SAD trenutno bore da snabdeju sebe svoje saveznike, Izrael i Ukrajinu potrebnim granatama.

Izraelu su osim toga potrebne velike količine sirovina, koje se ne mogu nabaviti u toj zemlji tako da isporuke iz inostranstva nisu opcija nego nephodnost.

Osim nezvaničnog embarga koje su uveli neki snabdevači na prodaju municije Izraelu, Kalkalist piše da su ključni snabdevači materijala za proizvodnju bombi takođe prestali prodaju toj zemlji od početka rata.

Rešenje za to je diverzifikacija snabdevača, kupovina za buduću proizvodnju bombi i stvaranje velikih rezervi sirovog materijala u Izraelu.

Neuobičajeno je da u tome direktno učestvuju Ministarstvo odbrane i izraelska vojska jer su ranije odbrambene industrije vodile računa o snabdevanju sirovim materijalom.

Od početka rata bilo je sve više izveštaja o tome da zemlje i kompanije žele da smanje ili ograniče trgovinu s Izraelom.

U međuvremenu je Indija, koja je bila najveći uvoznik izraelske odbrambene opreme, postala snabdevač Izraela sirovinama i čak i oružanim sistemima.

Kalkalist je takođe saznao da je još jedna zemlja počela da prodaje sirovine koje koristi izraelska odbrambena industrija i sudeći po drugim medijskim izveštajima to nije niko drugi nego Srbija koja je obezbedila avionski transport vojnih zaliha Izraelu od početka rata.