Mediji: Hrvatska vojska prednjači po kvalitetu protivoklopnog naoružanja u regionu

Kako navodi taj portal, u svim zemljama regiona i dalje dominiraju zastarela sredstva koja su adekvatna za borbu protiv tenkova starije generacije, a sve vojske poseduju i ručne raketne bacače u pešadijskim jedinicama.

„Najmoćnije protivoklopno oružje u regionu ima Hrvatska. To su američke protivoklopne rakete AGM-114 Helfajer koje se lansiraju sa helikoptera OH-58D Kajova Vorior koje su SAD donirale Hrvatskoj“, navodi se u tekstu i dodaje da je domet te rakete osam kilometara i da ona ima bojevu glavu koja može da uništi sve tipove tenkove i oklopnih vozila.

Mana je činjenica da se raketa ispaljuje sa sporog i teškog helikoptera.

Osim toga, Hrvati raspolažu i sa starijim generacijama raketa, manjeg dometa i probojnosti kao što su Maljutka, Fagot, Konkurs i Metis, ali je problem sa tim sredstvima što mogu da dejstvuju samo danju i pri dobrim vremenskim uslovima.

Drugo mesto po kvalitetu protivoklopnog naoružanja u regionu drži Srbija sa ruskim raketama 9M120 Ataka, koje se ispaljuju sa borbenih helikoptera Mi-35M.

„Ataka ima domet šest kilometara, laserski se vodi do cilja, prosečnom brzinom od 400 metara u sekundi što potencijnom protivniku ostavlja male šanse da pobegne. Poseduje tandem bojevu glavu, što znači da probija oklop svih savremenih tenkova i oklopnih vozila. Raketa dobija na efikasnosti i zbog činjenice da se lansira sa helikoptera Mi-35M koji ima dobre letne karakteristike“, dodaje se.

Ostatak protivoklopnih snaga Vojska Srbije čine zastareli sistemi kao što su Maljutka, Fagot i drugi.

Rumunija zauzima treće mesto po kvalitetu protivoklopnog naoružanja, sa izraelskim raketama Spajk LR dometa četiri kilometra sa laserskim vođenjem do cilja i tandem bojevom glavom, koje su se pokazale izuzetno precizne u svim vremenskim uslovima.

Rumunija, međutim, ima i zastarele sisteme u rezervi, neke čak i iz vremena Drugog svetskog rata, koji su efikasni samo protiv statičnih ciljeva na malim daljinama.

Na četvrtom mestu je Slovenija, koja takođe poseduje lake prenosne sisteme Spajk izraelske proizvodnje, dok je iza nje Bugarska, koja ima masovne protivoklopne snage ali ne i savremene projektile.

Mađarska ima ozbiljan manjak protivoklopnog naoružanja, što je posledica drastičnog smanjenja vojske 90-ih godina i na početku 21. veka, dok po kvalitetu i brojnosti slede Oružane snage BiH, čiji protivoklopni kapaciteti su zasnovani na sistemima nasleđenim od entitetskih vojski, čiji je arsenal raznolik.

Pretposlednje mesto drži Armija Severne Makedonije, dok je na poslednjem mestu Crna Gora.

Albanija je jedina zemlja u regionu koja nema protivoklopne sisteme u svom arsenalu.