foto: EPA/MAURIZIO GAMBARINIVođi NATO-a se spremaju da na zasedanju u Madridu utvrde da je Rusija Atlantskom savezu „najveća direktna pretnja za bezbednost“, a Kina „izazov za bezbednost, interese i vrednosti“, pišu komentatori u medijima i ugledni analitičari u Evropskoj uniji.
Oni takođe postavljaju pitanje da li je NATO „savez za mir ili rat“ i neće li jednog dana Evropa i Amerika ratovati s Rusijom i Kinom.
U osvrtima se naglašava opšta saglasnost da se Ukrajini pomogne da se odupre ruskoj invaziji, i ukazuje se na plan da se snage NATO-a za brzo reagovanje povećaju na 300.000 vojnika na područjima prema Rusiji.
Ali se postavlja i pitanje kud NATO saveznike na svetskoj pozornici gura novi „strategijski koncept“ u kojem su i Rusija i Kina glavne opasnosti.
Španski list Vangvardija sažima raspravu stručnjaka koji postavljaju pitanje „da li će NATO biti savez za mir ili rat“, uz upozorenje da „NATO može ubrzati sukob Zapada s okosnicom Rusija-Kina“.
Francuski list Mond ukazuje da se mora raspraviti „šta je to tačno ruska pretnja i kineski izazov“ u novoj svetskoj viziji uloge NATO-a, kakvi će biti odnosi Evropske unije i alijanse, koja sredstva će biti potrebna za budžet.
Pariski dnevnik Figaro zaključuje da se „Amerika ponovo vraća ulozi zaštitnika Evrope“.
Bivši generalni sekretar NATO-a i čelnik spoljne i bezbednosne politike EU Havijer Solana ocenio je da „uopšte ne veruje da će svet biti bolji“ ako bude pocepan na sukobljene blokove i dodao da će se „upravo to dogoditi ako NATO postane manje-više globalna snaga“.
Za razliku od mišljenja uglednih evropskih političara da NATO mora postati „svetski savez liberalnih demokratija“ i proširiti se na Aziju, Solana smatra da bi prisustvo NATO-a na indo-pacifičkom području moglo izazvati „zastrašujući poremećaj i sukob Kine sa Zapadom, dve ključne svetske ekonomske sfere koje su uzajamno zavisne“.
Direktor francuskog instituta za geopolitiku IFRI Paskal Bonifas primećuje da „Kina nije strategijska vojna pretnja“, ali da će Zapad „pretvoriti Kinu u vojnu opasnost ako je utvrdi kao vojnu pretnju“.
Bonifas upozorava da bi to „moglo izazvati pravi sudar civilizacija“, i zaključuje da „neki savez demokratija protiv tiranija neće funkcionisati jer je previše jednostavan za današnji previše složen svet“.
Bivši američki državni sekretar, 99-godišnji Henri Kisindžer, između ostalog i tvorac detanta između SAD i Kine Mao Ce Tunga, izjavio je za italijanski dnevnik Korijere dela Sera da „cilj treba da bude da se slomi ruska invazija na Ukrajinu, ali ne Rusija kao država i istorijska celina“.
„Ja nikad nisam savetovao da se Ukrajina odrekne dela teritorije, već da je nužno da se o tom pitanju pregovara na kraju sukoba i u funkciji politickih ciljeva. Jer, ne može se nastaviti rat, a da se nema politički cilj“, rekao je Kisindžer.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
