Mediji: SAD blizu odluke o prodaji dodatnih 50 aviona F-15 Izraelu

Ukoliko se to dogodi, biće to najveća prodaja naoružanja Izraelu od 7. oktobra i početka sukoba sa Hamasom, tim pre što će SAD osim aviona verovatno isporučiti toj zemlji i veliku količinu preciznih vođenih ubojnih sredstava vazduh-zemlja i vazduh-vazduh.

U zapadnim medijima ta činjenica se tumači kao još jedna potvrda do koje mere su SAD spremne da vojno pomognu Izraelu, uprkos činjenici da Bajdenova administracija javno kritikuje izraelsku vojnu operaciju u Gazi, u kojoj je do sada, prema raznim procenama, poginulo više od 32.000 Palestinaca, uglavnom civila.

Operacija je pokrenuta nakon što je početkom oktobra ekstremistička organizacija Hamas izvela iznenadni simultani napad na izraelska naselja, vojne instalacije i ciljeve u pozadini, i u njima ubila oko 1.200 Izraelaca, uz još neutvrđeni broj nestalih i otetih koji se procenjuje na oko 250.

Međunarodne reakcije na izraelski kontranapad uglavnom su bile negativne i smatrane su odmazdom, pa stručna javnost očekuje da i debata u američkom Kongresu o planiranoj prodaji aviona bude na tom fonu, a najviše protivljenja očekuje se upravo iz Bajdenove Demokratske partije.

Izrael je izrazio interesovanje za nabavku tih aviona u januaru 2023. godine ali je naknadno urgirao da se čitav posao ubrza, što se dovodi u vezu sa sukobom u Gazi koji je u međuvremenu izbio.

Izraelska avijacija već koristi oko 110 aviona F-15 u nekoliko varijanti a s obzirom da Hamas ne raspolaže avijacijom, pretpostavlja se da je ideja da se nabavkom dodatnih aviona suzbije eventualna vojna pretnja koja bi mogla da dođe iz Irana, odnosno od Hezbolaha u Libanu.

SAD su, od početka tog sukoba, sa Izraelom već sklopile više od 100 ugovora o izvozu naoružanja ali je većina tih sporazuma predviđala isporuku čija vrednost nije podrazumevala raspravu i dozvolu Kongresa.

Struja u Kongresu koja se zalaže za prodaju Izraelu kao glavni argument navodi da ti avioni tek treba da budu proizvedeni što znači da bi njihova isporuka mogla biti okončana tek za pet godina i da samim tim ne bi mogli biti korišćeni u aktuelnom sukobu.

Protivnici te ideje tvrde da nije poznato da li se to odnosi samo na avione ili i na vođena ubojna sredstva, motore, nišanske kontejnere, radare, navigacione sisteme i drugu opremu čiji rok isporuke svakako ne bi morao da bude tako dug i koji bi mogli da budu iskorišćeni i na avionima istog tipa koje Izrael odavno koristi.

Vašington godišnje obezbeđuje oko 3,8 milijardi dolara vojne pomoći dugoročnom savezniku na Bliskom istoku, ali to nije sva asistencija na koju Izrael može da računa. Naime, Bajden je prethodno zatražio od Kongresa da odobri 95 milijardi dolara vojne pomoći stranim zemljama poput Ukrajine i Tajvana, a od te sume bi Izraelu pripalo dodatnih 14 milijardi.