Mediji: SAD napravio grešku – Patriot neće spasiti Ukrajinu

Operatori ukrajinske protvvazdušne obrane izazvali su pohvale tokom obuke za njihovo korišćenje, ali pretnja s kojom se Ukrajina suočava postavlja izazove pred kojima će biti ovaj američki raketni sistem, piše National Interest (NI).

Ukrajina se suočava s pretnjama ruskog raketnog i bespilotnog arsenala.

Ruski bespilotni vazdušni sistemi kreću se od izviđačkih bespilotnih letelica potrošačke klase do sofisticiranijih bespilotnih letelica kamikaza iranske proizvodnje.

Patriot može presresti nekoliko klasa dronova, ali onda to postaje i taktičko i ekonomsko pitanje – dronovi mogu iskoristiti manevarsku sposobnost i modele koji se uklapaju u teren kako bi ostali neotkriveni od radara Patriota.

Štaviše, upitno je koristiti presretače od tri miliona dolara za uništavanje bespilotnih letelica koje koštaju mnogo manje.

Postepeno ukidanje zastarelih presretača

To je naročito slučaj kada se očekuje da ukrajinska zaliha presretača iz sovjetske ere uskoro nestane, a američke isporuke novih zaliha raketa Stinger budu upitne.

Ovo bi ostavilo Patriot kao jedinu odbranu koju Ukrajina ima od ruske vazdušne nadmoći.

Ni SAD ne može tako jednostavno “baciti“ više presretača Patriot na Ukrajinu.

Kao prvo, oni su dragocena roba.

Vašington je ove godine kupio samo 252 PAC-3 MSE presretača za celu američku vojsku, a mnogi od njih će se koristiti za postepeno ukidanje zastarelih presretača.

Patriot, koji radi sam, u najboljem slučaju je slaba opcija.

Iako je tehnološki prvorazredan sistem, Patriot se ne može koristiti s punim učinkom ako se odvoji od doktrine protivvazdušne odbrane.

Sistemi Patriot ograničeni su na preciznu odbranu glavnih sredstava i dizajnirani su za delovanje u tandemu s protivvazdušnom obranom koja napada mete na većim i nižim visinama.

Izolacija od vazdušnog napada obeshrabruje pregovore

Bez ovih dodataka Patriot će imati previše pretnji, a rezultat će biti ili porozna pokrivenost, koja ne štiti branjene ciljeve, ili pokrivenost, koja brzo nestane kada Patriotu nestane presretača.

Sistemi Patriot su sami po sebi ranjivi.

Upravljanje radarskim sistemom Patriota otkriva se njegova lokacija, što ga čini otvorenom metom za ruske napade.

To znači da Patriot nije sve na jednom mestu za odbranu ukrajinskih vojnih ciljeva ili njenog naroda.

Sistemi Patriot, ili njihov nedostatak, neće okončati rat u Ukrajini.

Vazdušni rat opšte je sredstvo oblikovanja operacija za manevarske snage, a na ovom frontu ukrajinske i ruske snage ostaju u zastoju.

Izolacija Ukrajine od vazdušnog napada takođe obeshrabruje pregovore, stvarajući lažni dojam da se vazdušna pretnja može umanjiti neograničeno dugo.

Što se duže odgađa pregovarački proces, to će više Ukrajinaca biti ubijeno i dugoročno će biti naneto više štete ukrajinskoj infrastrukturi.

S obzirom na ove taktičke i operativne nedostatke, postoji dvojaka strateška vrednost za SAD u slanju novih sistema u Ukrajinu.

Prolećnu ofanzivu nijedna strana nije pokrenula

Sistemi Patriot neće okončati rat u Ukrajini ili omogućiti Kijevu da pregovara ili povrati Krim ili Donbas.

Ono što oni signaliziraju je lažna američka predanost, koja bi mogla produžiti pokolj u Ukrajini.

Ideološki okvir teritorijalne celovitosti mora prestati, jer pogoršava više maksimalističke – i neostvarive – ciljeve Kijeva da ponovo preuzme Krim.

Krajnje stanje rusko-ukrajinskog rata verovatno neće izgledati kao status quo ante te bi Vašington to trebao prepoznati.

Ukrajina je uspela ostvariti dobitke u Donbasu 2022. godine, ali dugo očekivane prolećne ofanzive nijedna strana još nije pokrenula, a zastoj u Bahmutu u staljingradskom stilu sprečava bilo kakve teritorijalne dobitke.

SAD može slediti drugačiji model, odnosno model posredovanja i deeskalacije.

SAD prepušta inicijativu i utecaj kada dopušta drugima da budu tvorci dogovora, kao što je nedavno posredovanje Kine u približavanju Irana i Saudijske Arabije, ili tursko olakšavanje ukrajinskog i ruskog izvoznog sporazuma o žitu tokom rata.

Francuski predsednik Emanuel Makron je, zajedno s Kinom, počeo s izgradnjom temelja za sporazumno okončanje rata.

Put do mira je popločan diplomatskom finoćom

Nemačka, takođe, nije učinila mnogo na razdvajanju ili ponovnom naoružavanju kao što je njena retorika sugerirala početkom rata.

SAD može iskoristiti stagnirajuću liniju ratišta kako bi pregovorima doveo do kraja ili barem prekida vatre.

Čekanje da se to učini ograničava ono što Vašington može postići kada ukrajinska vojna sredstva budu iscrpljena.

Vašington je pogrešio dajući Ukrajini Patriot sisteme, koji će verovatno doneti malo koristi.

Međutim, postoji prilika da Vašington ipak odigra potrebnu ulogu u okončanju rata.

Taktička sredstva ne mogu postići ove strateške ciljeve; sistemi naoružanja neće se pokazati odlučujućim, ali bi diplomatska moć mogla.

Vašington još uvek može postići mnogo radeći manje.

Put do mira u Ukrajini možda nije popločan oružjem, već diplomatskom finoćom, zaključuje se u tekstu, prenosi Al Džazira.