Mediji u EU o katastrofalnim požarima: Treba praviti više „kanadera“ za gašenje, a ne vojne avione

Stručnjaci i mediji pozivaju vlade i vlasti na uzbunu i korenit zaokret u zaštiti od klimatskih promena i posebno snažno uvećanje sistemskih mera odbrane i blagovremenog sprečavanja požara koji su ove godine samo u južnim zemljama Unije već progutali preko sto pedeset hiljada hektara šuma.

Španski list „Diario“ tako prenosi apel poslanika i šefa organizacije zelenih „Grinpis“ Huana Lopesa da se konačno napravi temeljit zaokret u primeni opipljivih mera za smanjenje zagrevanja planete i mnogo više novca uloži u proizvodnju helikoptera i „kanadera“ za gašenje požara, a mnogo manje u izradu vojnih aviona, „što je sad dobilo prednost zbog rata u Ukrajini“.

Španija je od južnih zemalja EU najteže pogođena talasom strašnih požara koji su ove godine već uništili šest puta više šuma nego u proseku proteklih godina, samo u susednoj Portugaliji je preko hiljadu ljudi izgubilo živote u vatrenoj stihiji, a i na severu Evrope su temperature premašile 40 stepeni Celzijusa, kao u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, gde je zbog ogromnog zagrevanja šina i postrojenja obustavljen promet na delu železničkih pruga.

Požari haraju celim Apeninskim poluostrvom i italijanski list „Korijere dela sera“ javlja da je talas požara pogodio i okolinu Trsta i snimcima ogromnih plamenova i vatre pokazuje da je ova velika jadranska luka na kopnu potpuno odsečena i u Trst se sad ulazi i izlazi samo preko mora, dok slike iz Atine pokazuju da je grčka prestonica potpuno okružena crvenim grotlom požara.

Holandski privredni list „Handelsblat“ traži od vlada i institucija EU da hitno preduzmu korake za smanjenje zagađenosti prirode i porasta temperature planete, posebno poziva holandsku vladu da smisli odbranu od porasta nivoa mora i potpuno drugačije izgradnje i uređenja gradova i stanova za „vruću budućnost“.

Nemački dnevnik „Zidojče cajtung“ takođe zahteva da vlasti u Evropi pripreme zemlju, gradove i ljude na „potpuno nova pravila života u novom vrućem svetu“.

„Industrijska postrojenja takođe moraju zaštititi svoje zaposlene…sve će to koštati novca, ali da ne bude zabune-klimatske promene će biti još skuplje“, kaže nemački list.

Rumunski list „Adevarul“ podseća da se „već trideset godina u Rumuniji priča o izgradnji razgranatog sistema za navodnjavanje, što je dosad ostalo mrtvo slovo na papiru“.

„Ali“, upozorava „Adevarul“, „kad vidimo da je nivo Dunava dva i po puta niži ovog jula od proseka, onda se pitamo gde su ti irigacioni kanali, a i kako naći vodu kad su evropske reke skoro na suvom?

„Možda“, zaključuje rumunski dnevnik, „mora da se sagleda i mogućnost da uzimamo vodu iz mora, primenimo desalinizaciju, mada je za to potrebna dodatna energija koja izbacuje ugljendioksid, a zato mora da se smisli energetska strategija koja će rešiti krizu hrane“.

Francuski list „Mond“ prenosi upozorenje stručnjaka da upotreba klima uređaja u gradovima samo još povećava temperaturu i vrućinu i savetuju da hlađenje na klima aparatima postavi na prihvatljivih 27 stepeni Celzijusa, umesto uobičajenih 22 stepena jer će to za polovinu smanjiti potrošnju struje.