Mediji u EU o Ukrajini: Pregovarati sa Rusijom, inače preti dugi krvavi rat

Nemački portal „Dojče vele“ (Deutsce Welle) ukazuje na to da „stručnjaci veruju da će se Rusi pregrupisati na istočnoj obali Dnjepra i zima bi mogla doneti težak artiljerijski rat“.

Švajcarski „Noje cirher cajtung“ (Neue Zuercher Zeitung) navodi da još nije vreme za pregovore, jer Ukrajina ima inicijativu u ratu, ali takodje misli da će „bez prekida vatre, narednih nedelja ljudi i dalje masovno umirati“. „Putin pak želi da kupi vreme, da pregrupiše vojsku, on nije odustao od cilja da uništi Ukrajinu“, dodaje se u komentaru.

Ujedno, s najvećom pažnjom se u Evropi očekuje koje će dalje poteze povući Amerika i vidno je prenesen stav načelnika generalštaba američke vojske generala Marka Milija (Milley) da „sad treba pregovarati, jer alternativa opasno liči na 1915-u“, odnosno više godina žestokih razaranja i ogromnih gubitaka vojnika i civila.

Bela kuća je saoštila da je protiv toga i predsednik Džozef Bajden (Joseph Biden), on uzvraća da o tome mora odlučiti Kijev, a državni sekretar Antoni Blinken (Anthony) podvlači da će Amerika pružati pomoć Ukrajini „sve dok ne porazi Rusiju“.

General Mili upozorava da nijedna strana ne može vojno do nogu potući drugu stranu i da se rat samo još može produžiti uz nove dodatne žrtve, iako je dosad na obe strane poginulo ili ranjeno po preko sto hiljada vojnika, uz ogromne gubitke u ratnoj opremi, velikim rušenjima ukrajinske infrastrukture.

Šef Pentagona štaviše predočava da sadašnja vojna situacija u Ukrajini „podseća na 1915-u godinu“, početak prvog svetskog rata u kojem je naročito u rovovskim bitkama i bombardovanjima poginulo na milione vojnika.

Mediji u EU ističu veliki vojni i politički uspeh zbog povlačenja ruske vojske iz Hersona, ali naglašavaju i nužni oprez jer se očekuje, uz utvrđivanje ruske armije duž leve obale reke Dnjepra, i kako će ruski predsednik Vladimir Putin uzvratiti, „kakva će biti ruska odmazda“.

I ukazuju na to da ruske snage i dalje kontrolišu preko 70 odsto Hersonske oblasti i da jedan deo snaga sada mogu prebaciti na sever ka ključnom području Zaporožja.

A, kako se primećuje, jedan od čelnika vlasti u Kremlju Dimitrij Medvedev je izjavio da „Rusija još nije upotrebila sav svoj razorni vojni arsenal, jer „mi nastojimo da očuvamo što više života naših vojnika i civila, a neprijatelj to ne čini“.

Šef britanske diplomatije Džejms Kleverli (James Cleverly) smatra da „treba biti jako oprezan i ne zaletati se oko ruskog povlačanje iz Hersona i da li to otvara vrata kraju rata“.

Institut za proučavanje rata (ISW) prenosi da satelitski snimci pokazuju da su ruske trupe već pripremile prvu i drugu liniju odbrane na levoj obali Dnjepra.

Francuski list „Mond“ (Le Monde) prenosi mišljenje vojnih stručnjaka da će “ dolazak zime nekako uravnotežiti snage ukrajinske i ruske armije, jer led i magla mogu usporiti ukrajinsku kontra-ofanzivu (dronovi i artiljerija će imati veliku muku), ali je ukrajinska vojska bolje opremljena za zimu“.

Svi mostovi na Dnjepru su srušeni, ukrajinske trupe su pred nemogućim zadatkom da forsiraju reku i pređu na drugu obalu gde su ukopane moćne ruske snage i artiljerija.

Španski list „Pais“ (El Pais) navodi da je još pruski car Fridrih drugi u 18. veku predočio da je „najteža operacija za neku vojsku da pređe veliku reku gde je na drugoj obali moćan neprijatelj“.

Otud je izbilo u prvi plan i pitanje kud ide rat i nije li čas da se ozbiljno razmisli o pregovorima, pa se u evropskim medijima prenose i ruski izvori koji potvrđuju da su „u toku razgovori SAD i Rusije tajnim kanalima oko svetske bezbednosti, raketa dugog dometa, kao i novih tipova oružja koje sprema ili je već obelodanila Moskva“.

Posle dužeg vremena je u medijima EU našlo mesta i upozorenje i analiza bivšeg američkog državnog sekretara, 99-godišnjeg Henrija Kisindžera (Henry Kišinger), da iskustva iz ranijih ratova mogu biti korisna i primenjiva i za ukrajinski sukob.

Prvo, kaže Kisindžer, „vojna snaga je preduslov za sklapanje dobrog i postojanog mirovnog ugovora, kao u Vijetnamu 1972“.

Drugo je da „tajna u stabilizovanju odnosa sa suparničkim silama leži u tome da se svako oseća bezbednim, da mu ne preti opasnog od rivala, a poslednjih godina, nasuprot tome, SAD nisu uspele da umire protivnike, naročito Ruse“, ukazuje bivši državni sekretar SAD.

„Najzad“, zaključuje Kisindžer, „nužan je otvoren i uverljiv pristup, čak i ako sobom nosi opasnosti… Sedamdesetih godina prošlog veka su SAD bile bliže Sovjetskom savezu i Kini, nego što su te dve sile bile međusobno bliske“.

„A sad je sasvim suprotno“, zaključuje on, „Rusija i Kina su napravile osovinu i obe su udaljene od Amerike“.

Jedan od najuticajnijih američkih analitičara, vodeći stručnjak Saveta za međunarodne odnose (CFR) Čarls Kapčan (Charles Kupchan) predočava vlastima u Vašingtonu da je „iz dana u dan sve veća opasnost od rata između NATO i Rusije, kao i opasnost da ekonomske posledice dugog, iscrpljujućeg rata oslabe zapadnu demokratiju“.