Mediji u EU: Pobeda Le Penove na francuskim izborima bi razbila Evropu

U osvrtima se kaže da bi to „bila nova Mađarska u EU“, čak početak izlaska Francuske iz struktura Unije jer Le Penova želi da „preustroji Uniju u savez suverenih nacionalnih država“, uvede na granicama zaštitu za nacionalnu ekonomiju i naruši jedinstveno tržište kao temelj Unije.

Dolazak ekstremne desnice na čelo vlasti bi, kaže nemački portal Dojče vele (Deutsche Welle), bio težak udarac samim temeljima francuske demokratije.

U osvrtima se navodi da Evropa sa zebnjom iščekuje hoće li Makron uspeti da se održi i učvrsti takođe kao vođa Unije, jer novi nemački kancelar Olaf Šolc (Scholz) još nije dao pečat i bitan upliv na odluke i zbivanja u EU.

Utoliko pre što Marin Le Pen vrlo snažno naglašava da želi da otkači Francusku od osovine i „štetne tesne“, naročito industrijske, vojne saradnje s Nemačkom.

Francusko-nemačka osovina se dosad pokazala kao pokretačka snaga cele Unije, Makron smatra da je to presudno važno za snagu EU, dok Le Penova misli da Nemačka iz toga izvlači veću korist.

Ona je kao važnu tačku svog programa postavila i cilj izlaska Francuske iz vojne strukture NATO, a smatra i da Francuska treba da svoju bezbednost i vojnu saradnju ojača i u savezu s Velikom Britanijom, koja je nedavno napustila Evropsku uniju, a takođe joj je cilj da osetno smanji saradnju s Amerikom.

U većini komentara se predočava da Makron želi da ojača, izgradi „strategijsku autonomiju“ Evropske unije.

Dok njegova suparnica vešto cilja na nezadovoljstvo ne malog broja glasača koji za skok cena energije, hrane i pad kupovne moći siromašnih slojeva krive „birokratiju u Briselu“, Makron je uspeo da mnogo bolje nego ostale članice EU očuva rast francuske privrede, smanjio je nezaposlenost, sproveo tešku reformu tržišta rada, cene goriva na pumpama održava na prihvatljivoj ravni, daje subvencije građanima za grejanje i struju.

„Pobeda Marin Le Pen je više nezamisliva nego neverovatna“, upozorava španski list Periodiko (El Periodico) koji kao i drugi komentatori to vide u činjenici da je biračko telo podeljeno, a tradicionalne francuske partije su u prvom krugu izbora doživele pravi debakl, tako da je pitanje da li će neke uopšte opstati, masa neopredeljenih glasača je izuzetno velika, blizu 30 odsto, a Makrona i na levici i na krajnjoj desnici optužuju da je bio „predsednik bogatih“.

Na to, pored ostalih ukazuje, grčki nedeljnik Dokumento koji kaže da Makron može računati na glasove srednje klase i birače većih gradova, dok je Le Penova privukla veliki deo radnika i siromašnijih seoskih sredina gde populistička retorika nailazi na plodno tle.

Ali, primećuje grčki nedeljnik, Makron ne može jednostavno da kaže: „Glasajte za mene da zaustavite Marin Le Pen“, jer se „Francuzi ne boje nje kao predsednice“.

Marin Le Pen obećava da će sniziti poreze na energiju, hranu i najnužnije proizvode, dati pomoć najsiromašnijima.

A za posebno tugaljivo pitanje ilegalne imigracije, s tim vezanim kriminalom i islamizmom, strašnim žrtvama islamskog terorizma, čelnica „Nacionalnog okupljanja“ (RN) nudi rešenje u zakonu koji će braniti islamsku ideologiju, veo koji islamske vernice nose neće biti dozvoljen na javnim mestima, radnim prostorima, školama i fakultetima.

Makron takođe naglašava da spoljne granice EU moraju biti ojačane i teško probojne za ilegalne imigrante, a obećava moćne mere i sredstva za slamanje „islamskog separatizma“ u francuskom laičkom društvu i državi.

Nemački list Velt (Die Welt) zaključuje da je situacija potpuno neizvesna jer su tradicionalne partije od degolista do socijalista propale, više nema „fronta za odbranu Republike“, dakle laičke države i demokratije sloboda i ljudskih prava, što je uvek jamčilo da će konačno pobediti demokratske a ne ekstremističke, totalitarne snage.