U poslednjih osam godina pokazuje se značajan pad integriteta medija u Srbiji u poređenju sa prosečnim integritetom medija u Evropi.
Sličan pad zabeležen je u Mađarskoj i Poljskoj, dve zemlje za koje su naši indeksi, zajedno sa Srbijom, registrovali trend demokratskog nazadovanja, kaže za Danas Nana Kalandadze iz Međunarodnog instituta za demokratiju i izbornu pomoć (IDEA), čije je sedište u Stokholmu.
Kalandadze objašnjava da je medijski integritet posebno važan kada je reč o Indeksima globalnog stanja demokratije koje meri organizacija za koju radi.
– Definišemo ga kao nivo do kojeg medijski pejzaž nudi različitost i kritičko izveštavanje o političkim temama – navodi naša sagovornica, dodajući da je pogoršanje medijske slike element koji često ide uz druge karakteristike opadajućeg kvaliteta demokratije. Druge karakteristike obuhvataju slabljenje sistema demokratske kontrole i ravnoteže, posebno kada je reč o izvršnoj vlasti, umanjene uloge parlamentarnog i sudskog nadzora, napade na integritet civilnog društva… Ovi, a posebno izazovi u vezi sa medijskim ambijentom pomenuti su kao predmet zabrinutosti u izveštaju Evropske komisije o Srbiji iz oktobra 2020, ističe Kalandadze. IDEA je ove nedelje objavila izveštaj o tome kako su demokratije širom sveta bile pogođene pandemijom kovida-19.
* Na početku pandemije, Srbija je bila među zemljama sa najstrožim merama koje je vlada uvela. Sada, kada je broj zaraženih i smrtnih slučajeva mnogo veći, mere su fleksibilnije. Medicinski stručnjaci koji kritikuju političku arbitrarnost kada je o antiepidemijskim merama reč, izloženi su progonu vlasti. Da li je takva situacija uporediva sa drugim zemljama koje su predmet vašeg istraživanja?
– U sadašnjem kontekstu, redovne i slobodne informacije, zasnovane na dokazima, o vladinom upravljanju pandemijom kovida-19, smatraju se jednim od vitalnih elemenata demokratskog sistema vlade. Proteklih meseci naučnici i građani širom sveta suočili su se sa preprekama, a u nekim slučajevima i sa maltretiranjima kada su pokušavali da prikupe i objave informacije u vezi sa kovidom 19. U mnogim autoritarnim državama vlade su skrivale ili zadržavale podatke o pravim razmerama pandemije i njihovim odgovorima na nju. U demokratijama kakve su Brazil, El Salvador, Irak, Meksiko, Filipini, Rumunija i Srbija, pristup podacima bio je ograničen kraćim radnim vremenom vladinih kancelarija, izmenama zakona koji nalažu obavezne rokove u kojima vlade moraju da odgovore na zahteve za informacijama ili uvođenjem restrikcija na korišćenje informacija koje ne dolaze iz medija povezanih sa državom. U nekim drugim slučajevima, novinari i mediji su se suočili sa ograničenjima da govore i rade. A efikasnost vlade kada je reč o proporcionalnosti i adekvatnosti mera u pandemiji može se pojačati samo dobrim funkcionisanjem institucija koje nadgledaju demokratiju, što su parlament, pravosuđe, mediji i civilno društvo.
* U srpskom parlamentu, sazvanom posle junskih izbora, opozicije nema. S jedne strane, vlada nije pružila normalne uslove za predizbornu kampanju čime je isprovocirala bojkot. S druge strane, opozicione stranke pokazuju se ili kao spremne na saradnju s vladajućom ili kao nesposobne. Kako vidite takvu konstelaciju u zemlji koja je, prema ustavu, parlamentarna demokratija?
– Mogućnost da se opozicione partije takmiče za mesta u parlamentu na fer i slobodnim izborima i da, pošto uđu u parlament, imaju značajne mogućnosti da obavljaju svoje funkcije je od kritičke važnosti. Nespremnost za konsenzus svih vodećih političkih aktera i posledični bojkot vode daljem uvećavanju političke polarizacije i nazadovanja demokratije. Štaviše, slabi odgovori na pandemiju često su ishod nedostatnog kontrolisanja vlade. Tu spada i parlament koji ne radi dobro.
* Ako govorimo o pandemiji, „svetlo na kraju tunela“ i dalje se ne vidi. Kakve će biti posledice takve situacije po demokratiju?
– Pandemija kovida-19 i dalje je stres test za demokratiju i pokazala je kakve su zaista zdrave demokratije. Globalno i u Evropi, u zemljama za koje je već postojala zabrinutost zbog demokratske regresije, pandemija je poslužila kao akcelerator autoritarnih i neliberalnih nastojanja. Izgledna perspektiva ekonomske krize može se završiti daljim lošim efektima na stanje demokratije u regionu i šire. Pa ipak, razne zemlje širom Evrope pokazale su elastičnost demokratskih institucija i procesa. To je obuhvatilo prilagođavanja izbornih procesa i funkcionisanja legislative, kao i porast građanskog aktivizma, što je mnoge vlade držalo pod učinkovitom kontrolom. Pandemija je pružila puno lekcija o tome kako ojačati naše demokratije i bolje ih pripremiti za buduće krize.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
