Meduza: Niko više u Kremlju nije zadovoljan Putinom

U “specijalnoj vojnoj operaciji“ kako je naziva Moskva, predstavnici ruske elite su više puta menjali svoje stavove o ratu u Ukrajini i krizi kod kuće. Umereni optimizam zamenio je ono što je u početku bio ekstremni pesimizam, da bi ga potisnuo talas umerenog pesimizma.

Izvori bliski Kremlju rekli su za Meduzu da su se ova raspoloženja ponovo promenila, jer sve više elita direktno izražava nezadovoljstvo Vladimirom Putinom. Štaviše, frustracija predsednikom raste i među pristalicama i među protivnicima invazije.

U tri meseca otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, opšte raspoloženje među elitama u Moskvi promenilo se više puta.

Početkom marta, insajderi su za Meduzu rekli da je odluka predsednika Putina da krene u rat užasnula većinu zvaničnika Kremlja i ministarstava, koji su u strahu da će sankcije Zapada uništiti njihove karijere, a možda čak i živote.

Ubrzo nakon toga, međutim, zavladao je “talas patriotizma”. Do aprila, nekoliko istaknutih ličnosti je javno pozivalo na borbu “do gorkog kraja“.

Sada, tri meseca nakon rata, pesimizam se vraća. “Neće biti moguće živeti kao pre. Bilo kakva priča o razvoju je van svake pameti. Ali život ide dalje. Postoji sivi uvoz. Postoji trgovina sa Kinom i Indijom“, rekao je izvor blizak premijerovom kabinetu.

Istovremeno, zvaničnici u Kremlju i dalje ne vide realan scenario po kojem bi predsednik Putin mogao da prekine neprijateljstva u Ukrajini i da zadrži visok rejting u Rusiji.

Kako je Meduza ranije izvestila, tim za unutrašnju politiku administracije smišlja strategije za “dostojanstveno povlačenje“.
“Verovatno gotovo niko nije zadovoljan Putinom. Poslovni ljudi i mnogi članovi vlade nezadovoljni su što je predsednik započeo ovaj rat ne razmišljajući o razmerama sankcija. Normalan život pod ovim sankcijama je nemoguć“

„Jastrebovi“ su ljuti na tempo „specijalne operacije“; misle da je moguća odlučnija akcija”, ovako je izvor blizak Kremlju opisao raspoloženje među ruskim elitama.

Još dva izvora sa saznanjima o operacijama Putinove administracije potvrdila su ovu analizu, kao i još dve osobe povezane sa Kremljom.

Izvori bliski Kremlju rekli su da je stav među ruskim bezbednosnim elitama sledeći: “Pošto smo već upleteni sada moramo da radimo još jače. To bi podrazumevalo široku mobilizaciju rezervista i “igranje na pobedu“, u idealnom slučaju zauzimanjem samog Kijeva“

Kremlj, međutim, nije spreman da proglasi potpunu mobilizaciju. Početkom aprila, pozivajući se na rezultate zatvorenih socioloških studija, izvori koji poznaju unutrašnju politiku Putinove administracije rekli su za Meduzu da čak i Rusi koji kažu da podržavaju “specijalnu operaciju“ u Ukrajini oklevaju da se dobrovoljno prijave za borbu ili da pošalju rođake na front.

Istovremeno, glavni ruski biznismeni i većina “civilnih“ državnih zvaničnika takođe su nezadovoljni predsednikovim postupcima i kritikuju ga što nije preduzeo stvarne korake ka miru sa Ukrajinom.

U međuvremenu, ekonomske poteškoće rastu iz dana u dan.

“Problemi su već vidljivi, a do sredine leta će se gomilati sa svih strana: saobraćaj, medicina, čak i poljoprivreda. Samo niko nije razmišljao o razmerama sankcija“, rekao je za Meduzu izvor blizak vladi i dodao da niko u Kremlju nije proračunao posledice potpunog bojkota evropskih zemalja ruske nafte i gasa.

Dok se o takvom bojkotu još uvek raspravlja u EU, izvori Meduze kažu da predsednik i njegovi “militantniji“ savetnici ipak odbacuju tu mogućnost kao praznu pretnju Zapada.

“Vladimir Putin jednostavno ne želi da razmišlja o ekonomskim poteškoćama koje su očigledne većini zvaničnika, a posebno ne želi da povezuje ove probleme sa ratom u Ukrajini”, rekla su za Meduzu dva izvora vezana za Kremlj.

Ovakvu perspektivu je i predsednik javno izneo. Na primer, kada se Anton Alihanov, guverner Kalinjingrada, sastao sa Putinom 20. maja, Putin mu je više puta rekao da ne krivi rat za probleme u snabdevanju regiona.

“U ovom slučaju nema potrebe da se ovo povezuje sa našom specijalnom vojnom operacijom. Imali ste recesiju 2020. i 2021. godine, a primetan je pad u građevinarstvu. Dakle, vojna operacija u Donbasu nema apsolutno nikakve veze sa ovim”, kazao mu je Putin.

Izvori Meduze koji su povezani sa Kremljom i federalnom vladom kažu da je priča o “budućnosti posle Putina“ sve češća među ruskim elitama.

“Nije da oni sada žele da svrgnu Putina, ili da planiraju zaveru, ali postoji razumevanje (ili želja) da on neće upravljati državom možda u doglednoj budućnosti“, objasnio je jedan izvor.

“Predsednik je zeznuo, ali bi ipak sve mogao da popravi kasnije, postižući neki dogovor sa Ukrajinom i Zapadom“, dodao je drugi izvor, priznajući da neki zvaničnici Kremlja tiho razgovaraju o Putinovim potencijalnim naslednicima.

Na listi se navodno nalaze gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin, zamenik predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost i bivši predsednik Dmitrij Medvedev i prvi zamenik šefa kabineta Sergej Kirijenko.

Kirijenko je navodno u redovnom kontaktu sa Putinom po pitanju ekonomije i Donbasa (gde ga je predsednik nedavno postavio za šefa administracije).

Među izvorima Meduze, postoji konsenzus da Kirijenko, kao i direktor Nacionalne garde Viktor Zolotov, na primer, pripadaju Putinovom “užem krugu“.

„Ova grupa sada uključuje one koji učestvuju u operaciji – one koji vode trupe i bave se Donbasom. Predsednik je u ratu. To su ljudi koji mogu da pređu ′crvenu liniju′, što znači da mogu da probude predsednika u sred noći telefonskim pozivom“, rekao je jedan izvor.

Izvori Meduze rekli su da ruske elite priznaju da samo veliki zdravstveni problem može da otera predsednika sa funkcije. Kao rezultat toga, nezadovoljstvo među visokim zvaničnicima se svodi na samo prazne razgovore u četiri oka. Kao što je rekao jedan izvor koji je povezan sa vladom: “Ljudi su zgroženi, ali su i dalje na svom poslu, pomažući da se zemlja postavi na ratnu osnovu“.

Na primer, Kremlj nije odustao od ideje o pripajanju većeg dela Ukrajine organizovanjem referenduma u ​​samoproglašenim republikama Donjeck i Luganjsk i u oblasti Herson, koju ruske trupe trenutno zauzimaju. Situacija na prvoj liniji fronta će odrediti kada će se ovi plebisciti održati.

Trenutno, najskorije glasanje koje bi realno moglo da se održi je 11. septembra, kada se u Rusiji održavaju lokalni i regionalni izbori.

Izvori Meduze kažu da bi otcepljena gruzijska Republika Južna Osetija mogla da sinhronizuje svoj referendum o pridruživanju Rusiji takođe za septembar. Zvaničnici Južne Osetije najavili su glasanje za 17. jul, ali dva izvora bliska Kremlju rekla su Meduzi da bi datum plebiscita mogao biti pomeren. (Anatolij Bibilov, bivši predsednik Južne Osetije koji je nedavno izgubio kandidaturu za reizbor, je taj koji je odredio datum 17. jul.)

Isti izvori nisu isključili da bi Belorusija mogla da održi i septembarski plebiscit o dugo razmatranom pitanju “spajanja“ sa Rusijom.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nije odgovorio na pitanja Meduze za ovaj članak.

.