Mehanizam KOVAKS kao brana monopolizaciji vakcine protiv kovid-19

Kompanije Fajzer (Pfizer) i Bionteh (BioNtech) su najavom da su razvile vakcinu probudile nadu da će se život uskoro vratiti u normalu, ali i izazvale borbu među državama da za sebe obezbede što više vakcina i potkrepile mračne prognoze da će njene prve isporuke monopolizovati bogate zemlje i pojedinci, navodi se u komentaru, a prenosi portal Euraktiv Srbija.

Mehanizam KOVAKS, kao plod saradnje Svetske zdravstvene organizacije, Koalicije za inovacije u oblasti pripravnosti za epidemije (CEPI) i Globalne alijanse za vakcinaciju (GAVI), stvoren je upravo sa ciljem da spreči takav ishod.

Cilj mehanizma je da ubrza razvoj vakcine protiv kovid-19, obezbedi doze za sve zemlje i da ih pravedno raspodeli, počevši od najugroženijih kategorija stanovništva.  „Drugim rečima, mehanizam je delom i stvoren da bi sprečio gomilanje od strane bogatih vlada“, navodi se u komentaru.

Do sada se mehanizmu KOVAKS pridružilo više od 180 zemalja, koje čine približno dve trećine svetske populacije.

To uključuje i 94 zemlje sa visokim prihodom, koje su, kako se navodi, sve već sklopile pravno obavezujuće sporazume sa mehanizmom KOVAKS i koje će dobiti  vakcine sa njegove liste i za njih individualno platiti. Preostale 92 zemlje sa nižim prihodima, koje su takođe deo mehanizma, svoje će doze vakcine dobiti besplatno, objašnjava se u tekstu.

Prema postojećem planu vakcina protiv kovid-19 bila bi raspodeljena u dve faze. U prvoj fazi bi sve zemlje dobile količinu vakcine srazmerno broju stanovnika. U početku, to bi značilo dovoljno vakcine za imunizaciju tri odsto najugroženijeg stanovništva, u prvom redu zdravstvenih i socijalnih radnika koji se bore protiv korona virusa.

Dodatne količine vakcine potom bi bile isporučene sve dok imunizacija ne obuhvati 20 odsto stanovništva zemalja učesnica, i to počevši od drugih ugroženijih kategorija kao što su stariji ljudi i osobe sa drugim hroničnim bolestima.

Napominje se i da ne postoji nikakvo pravilo koje bi zemljama učesnicama programa KOVAKS branilo da se i dalje trude da obezbede individualne ugovore sa farmaceutskim kompanijama.

U drugoj fazi, vakcina bi bila isporučena konkretnim zemljama, u zavisnosti od brzine širenja novog virusa, od toga da li se u njima šire i drugi patogeni, kao što su male boginje, i od stanja nacionalne zdravstvene infrastrukture.

Dodaje se i da je, imajući u vidu sva ograničenja, na primer činjenicu da je vakcinu Fajzera i Bionteha potrebno primiti dva puta u razmaku od nekoliko nedelja, a da će do kraja sledeće godine biti u najboljem slučaju proizvedeno 1,35 milijardi jedinica, „teško zamisliti pravedniji sistem“.

„Pa ipak, postoje velike prepreke u implementaciji tog sistema. Prva i najveća je sledeća – dok se Kina početkom oktobra konačno priključila mehanizmu KOVAKS, SAD to nisu učinile“,  podseća se u komentaru.

„Naravno, s obzirom na njegov pristup ‘Amerika na prvom mestu’  predsednik Donald Tramp nije nikoga iznenadio odbijanjem da se priključi. Postoje, ipak razlozi za nadu da će izabrani predsednik Džo Bajden biti naklonjeniji“, piše u komentaru.

Prepreku predstavlja, kako se navodi, i činjenica da se članice KOVAKS i dalje među sobom takmiče da obezbede bilateralne sporazume sa farmaceutskim kompanijama i kupe dovoljne količine vakcine.

Uz podsećanje da su SAD, EU i Velika Britanija do sada rezervisale stotine miliona doza buduće vakcine od različitih proizvođača, u komentaru se ocenjuje da pristup „svaka zemlja za sebe“ deluje iracionalno, pošto je pandemiju moguće poraziti samo ako bude poražena na svakom mestu.

„Ako ne promenimo kurs, globalni zdravstveni aparthejd će se još više ušančiti i učiniti da neravnopravnost dosegne nove visine. A pandemija će i dalje biti sa nama. Samo ćemo dodati nove probleme na one koje nismo rešili“, ocenjuje se u komentaru.