Mej: Napad legalno i moralno pravo Velike Britanije

Ona je rekla obraćajući se poslanicima u parlamentu ta postoje „jasni dokazi“ da je Asadova vlada iza napada hemijskim oružjem u Dumi.

Velika Britanija, rekla je ona, „istražila je svaki diplomatski kanal“ i sa žaljenjem odlučila da nije bilo druge mogućnosti osim u „ograničenoj, pažljivo ciljanoj akciji“.

Međutim, lider laburista Džeremi Korbin izjavio je da je akcija „zakonski sporna“.

Pozivajući Mejovu da objavi potpune pravne savete, Korbin je rekao da vlada mora da „bude odgovorna ovom parlamentu ali ne i kapricima sadašnjeg predsednika SAD“.

On je ispitivao ko je odgovoran za napad, rekavši da je „velika verovatnoća“ da Asadov režim stoji iza toga, druge grupe su izvodile slične napade i da inspektori oružja moraju da nastave svoj posao.

Mesta u blizini Damaska i Homsa pogođena su u subotu u odgovoru SAD, Velike Britanije i Francuske na navodni hemijski napad u Dumi 7. aprila.

Obe, Sirija koja je poricala bilo kakvu upotrebu hemijskog oružja, i Rusija koja pruža podršku sirijskoj vladi reagovale su ljutito na tu akciju.

Britanski premijeri nisu u zakonskoj obavezi da konsultuju parlament pre pokretanja vojne akcije mada su to činili do invazije na Irak 2003.

Obaveštavjući parlament, gospođa Mej je insistirala da je u nacionalnom interesu velike Britanije bilo da deluje-insistirajući da „mi nismo to učinili jer je predsednik Tramp to tražio od nas nego što je bila prava stvar de se to učini“.

Ona je rekla da upotreba hemijskog oružja ne može biti „postati uobičajena“ ni u Siriji niti bilo gde, insistirajući da je napad bio „mrlja na čovečnosti“ u uklapao se u režimski obrazac prethodne upotrebe takvog oružja.

„Ne postoje druge grupe koje mogu da izvedu takav napad“ rekla je ona poslanicima dodajući da je sirijska vlada navodno nameravala da „prikrije…..uz pomoć Rusije“.

Vojni odgovor, insistirala je ona, bio je usmeren direktno da oslabi kapacitete režima da ubuduće izvede „neselektive“ napade umesto da pokuša da sruši režim“.

Odgovarajući na zahteve da se Skupštini omogući glasanje, rekla je da se većina obaveštajnih podataka na kojima se zasnivala akcija nije mogla podeliti sa poslanicima, a bio je potreban je brz odgovor kako bi se zaštitio integritet operacije i sprečila dalja patnja.

„Uvek smo bili jasni da vlada ima pravo da brzo deluje i u nacionalnom interesu“, rekla je ona.

Korbin je tražio novi ratni zakon jer tvrdeći da je običaj da parlament bude konsultovan pre vojne akcije „prekršen“ i da ga je neophodno zameniti „pravnom obavezom“ da dobije podršku poslanika.

Više poslanika Donjeg doma izrazilo je stav da bi parlament trebalo da bude konsultovan ili on odlučuje o vojnoj akciji i da nije dobro da bude samo obavešten.

BBC navodi i mišljenje Dapo Akande profesora međunarodnog prava na Oksford univerzitetu da ni Povelja UN niti mađunarodno pravo ne podržavaju vojnu akciju iz humanitarnih razloga.