Mej odigrala „poslednju kartu“

Premijerka, čiji autoritet je narušen dvostrukim odbijanjem njenog sporazuma u parlamentu i odlaganjem prvobitno zakazanog roka za Bregzit, je svoju „ponudu“ iznela pošto nijedan od ponuđenih predloga na indikativnom glasanju u sredu uveče nije dobio većinu glasova.

Glasanje je održano kako bi se stekao uvid u to koje bi opcije članovi parlamenta podržali a koje ne, a spiker Donjeg doma DŽon Berkov je objavio rezultate, otkrivši koje su sve predloge odbili: napuštanje EU bez sporazuma 12. aprila, jednostrano otkazivanje Bregzita ako se do sporazuma ne dođe do 12. aprila, novi referendum o bilo kakvom sporazumu o napuštanju EU, izlazak iz EU, ali ostanak u carinskoj uniji sa 27 zemalja članica, dve varijante izlaska iz EU ali uz ostanak u EEA i pridruživanje EFTA, pregovaranje o izmenama sporazuma kako bi on bio više u skladu sa zahtevima laburista i postizanje dogovora sa EU o periodu od dve godine tokom kojeg bi britanska roba imala pun pristup na tržišta EU.

Poslanicima premijerkine Konzervativne stranke je rukovodstvo dozvolilo da glasaju kako žele, sa izuzetkom najvažnijih ministara, od kojih se očekivalo da budu uzdržani. Mej i njena vlada ne bi bili u obavezi da poštuju bilo koju odluku u slučaju da su članovi parlamenta većinom glasova usvojili neki od predloga, pošto zakone može da predlaže samo vlada.

Međutim, Mej je pod velikim pritiskom da pronađe rešenje za zastoj sa Bregzitom, zbog čega je najavila da će odstupiti ukoliko članovi parlamenta usvoje njen sporazum. „Veoma mi je jasno kakvo je raspoloženje u parlamentu. Znam da postoji želja za novim pristupom, kao i novim liderstvom, u drugoj fazi pregovora o Bregzitu, i neću stajati na putu tome. Spremna sam da napustim svoj posao ranije nego što sam planirala kako bih uradila ono što je dobro za našu zemlju i našu stranku“, izjavila je Tereza Mej.

Bivši torijevski ministar Oliver Letvin, prema čijem predlogu je i usvojen amandman o indikativnom glasanju, izjavio je da je „veoma razočaravajuće“ što nijedan od predloga nije dobio većinu glasova. On je rekao da će novo indikativno glasanje biti održano u ponedeljak, ali da se nada da će premijerkin sporazum biti prihvaćen i pre toga, pošto se očekuje da danas u parlamentu bude održana debata i novo glasanje o Bregzitu.

„Ako sporazum Tereze Mej ne bude usvojen do ponedeljka, mislim da će ljudi konačno uvideti da se to neće dogoditi ni do 12. aprila i da će mnogi torijevci koji nisu glasali ili su bili uzdržani (na indikativnom glasanju) možda odlučiti da glasaju za jednu od ponuđenih opcija, tako da možemo da dobijemo neki rezultat“, rekao je Letvin i upozorio da bi, ako članovi parlamenta ne postignu saglasnost u vezi Bregzita, alternativa bila izlazak iz EU bez sporazuma u petak, 12. aprila.

Šanse da premijerkin sporazum bude prihvaćen su donekle porasle pošto je lider uticajne Evropske istraživačke grupe DŽejkob Ris-Mog, predstavnik torijevskih bregzitovaca koji se zalažu za „tvrđi“ Bregzit i predvodnik opozicione struje protiv sporazuma, promenio mišljenje i nagovestio da će ga ipak podržati. „Izvinjavam se što sam promenio mišljenje. Sporazum Tereze Mej je loš sporazum, i ne mislim da je on odjednom postao bolji, već jednostavno da je alternativa koju sada imamo još gora. A to je da uopšte ne bude Bregzita i da izneverimo 17,4 miliona ljudi koji su glasali za izlazak iz EU“, rekao je Ris-Mog i najavio da će podržati sporazum ako članovi Demokratske unionističke stranke budu glasali za njega ili budu uzdržani.

Šef jednog od najvećih biznis lobija u Britaniji Adam Maršal zatražio je od članova parlamenta da urade sve da bi izbegli Bregzit bez sporazuma, upozorivši da bi u suprotnom šteta koju su kompanije širom zemlje već pretrpele bila još veća. Maršal je istakao da je „bregzitovska crna rupa“ izazvala povećanje troškova firmi, gubitak porudžbina mnogih kompanija i obustavila investicije, što je već naškodilo ekonomiji. „Tri godine idemo stalno u krug. Tri godine je previše. Neizvesnost stvara sve veću štetu po biznis i dodatna povećanja troškova“, rekao je Maršal, naglasivši da mnogi investitori žele da povuku svoj novac i da ulože u neku „stabilniju zemlju“.