Kina je investirala milijarde dolara da bi pojačala svoju meku moć, ali je nedavno pretrpela žestoku kritiku u demokratskim zemljama.
U novom izveštaju Nacionalne zadužbine za demokratiju se tvrdi da je potrebno da ponovo razmotrimo meku moć jer „izgleda da konceptualni rečnik koji se koristi od kraja Hladnog rata više nije adekvatan za situaciju u savremenom svetu“.
U izveštaju se detaljno opisuje kako se novi autoritarni uticaji širom sveta doživljavaju kao „oštra moć“. U članku koji je nedavno objavljen u Ekonomistu i koji je završio i na naslovnoj strani „oštra moć“ se definiše njenom zavisnošću od „subverzije, maltretiranja i pritiska koji se kombinuju da bi se promovisala autocenzura“. Dok se mekom moći upotrebljava privlačnost kulture da bi se povećala snaga neke zemlje, oštra moć pomaže autoritarnim režimima da iznude način ponašanja kod kuće i manipulišu javnošću u inostranstvu.
Izraz „meka moć“ – sposobnost da se utiče na druge šarmom i ubeđivanjem umesto tvrdom moći prisile i plaćanja – ponekad se koristi da se opiše svaka projekcija moći koja ne uključuje upotrebu sile. Ali, to je pogrešno. Moć nekada zavisi od toga čija vojska ili ekonomija pobeđuje, ali može i da zavisi i od toga čija priča pobeđuje.
Snažna priča je izvor moći. Ekonomski uspeh Kine stvara i tvrdu i meku moć, ali u okviru granica. Kineski ekonomski paket pomoći u okviru Inicijative Pojas i put možda izgleda benigno i atraktivno, ali nije ako uslovi nisu zadovoljavajući, kao što je bio slučaj u okviru projekta za luku u Šri Lanki.
Slično tome, druge projekcije ekonomske tvrde moći slabe meku moć narativa Kine. Kina je, na primer, kaznila Norvešku zbog dodele Nobelove nagrade za mir Lijuu Siabou. Takođe je zapretila da će australijskom izdavaču knjige u kojoj se kritikuje Kina ograničiti pristup kineskom tržištu.
Ako izraz „oštra moć“ koristimo kao skraćenicu za informativni rat, postaje jasna suprotnost u odnosu na meku moć. Oštra moć je vrsta tvrde moći. NJome se manipuliše informacijama, koje su neopipljive.
Kada sam uveo koncept meke moći 1990, napisao sam da je karakteriše voluntarizam i neizdavanje naredbi, dok tvrda moć počiva na pretnjama i navođenjima. Ako neko uperi pištolj u vas, traži vam novac i uzme vam novčanik, nije relevantno šta vi mislite i želite. To je tvrda moć. Ako vas ubedi da mu date novac, promenio je ono što mislite i želite. To je meka moć.
Kada kineska agencija Sinhua emituje svoj program u drugim zemljama, ona koristi tehnike meke moći i mi to treba da prihvatimo. Kada radio Čajna internešenel tajno podržava 33 radio-stanice u 14 zemalja, pređena je granica oštre moći i treba da obelodanimo povredu voluntarizma.
Tehnike javne diplomatije koje mnogi smatraju propagandom ne mogu da proizvedu meku moć. U eri informativnih tehnologija najoskudniji resursi su pažnja i kredibilitet. Upravo iz tog razloga programi razmene u kojima se razvija dvosmerna komunikacija i lične veze među studentima i mladim liderima često su mnogo efikasniji generatori meke moći od zvaničnog izveštavanja.
SAD dugo imaju programe koji omogućavaju posete mladih stranih lidera, a Kina sada uspešno sledi taj primer. To je pametna projekcija meke moći. Ali kada se manipuliše vizama ili je pristup ograničen da bi se suzbila kritika i podstakla autocenzura, takvi programi mogu da se preliju u oštru moć.
Dok demokratske zemlje reaguju na oštru moć Kine i informativni rat, moraju da paze da ne preteraju. Veliki deo meke moći koju demokratske zemlje projektuju potiče iz civilnog društva, što znači da je otvorenost adut od suštinskog značaja. Kina bi mogla da proizvede veću meku moć kada bi olabavila strogu partijsku kontrolu civilnog društva. Slično tome, manipulacija medijima i zavisnost od tajnih kanala komunikacije često umanjuje meku moć.
Ukidanje legitimnih sredstava meke moći Kine može da bude kontraproduktivno. Na primer, ako i Kina i SAD žele da izbegnu sukob, programi razmene koji pojačavaju privlačnost Amerike Kini i obrnuto doneli bi korist obema zemljama. A kada je reč o međunarodnim pitanjima kao što su klimatske promene, gde obe zemlje mogu da profitiraju od saradnje, meka moć može da pomogne da se izgradi poverenje.
Iako bi bilo pogrešno zauzdavati napore meke moći Kine samo zato što se oni nekad prelivaju u oštru moć, takođe je važno pažljivo nadzirati liniju podele. Na primer, Hanban, Vladina agencija koja predvodi 500 Instituta Konfučije i hiljadu konfučijevskih učionica koje Kina podržava na univerzitetima i školama širom sveta da podučavaju kineski jezik i kulturu, mora da odoli iskušenju da postavlja restrikcije koje ograničavaju akademsku slobodu. Prelaženje te linije dovelo je do ukidanja pojedinih Instituta Konfučije.
Kako ti slučajevi pokazuju, najbolja odbrana od toga da Kina koristi programe meke moći kao sredstva oštre moći jeste otvoreno razotkrivanje takvih napora. A u tome prednost imaju demokratske zemlje.
Autor je profesor na Harvardu. Napisao je knjigu „Budućnost moći“.
Copyright: Project Syndicate, 2018.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
