„Merkelizam“ više nije održiv

Međutim, Berlin će nakon odlaska Angele Merkel morati da radikalno promeni način na koji rešava probleme, navodi se u jednoj studiji, piše Gardijan.

„Angela Merkel je došla do faze u kojoj predstavlja otelotvorenje snažne i stabilne Nemačke, pozicinirajući se kao stub Evrope tokom više od deset godina kriza“, rekao je Pjotr Buras, jedan od autora izveštaja Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR). „Ali ’merkelizam’ više nije održiv. Merkel je možda uspela vešto da uspostavi status kvo širom kontinenta, ali izazovi s kojima se Evropa sada suočava – pandemija, klimatske promene, geopolitička konkurentnost – zahtevaju radikalna rešenja, a ne kozmetičke promene. EU je potrebna vizionarska Nemačka.“

Rezultati studije, koja je zasnovana na istraživanju javnog mnjenja u 12 država članica EU, pokazuju da postoji „snažna i kontinuirana“ podrška za nemačko rukovodstvo u okviru evropskog bloka, kao i konstantna pozitivna ocena kancelarke koja se ovog meseca povlači s funkcije uoči saveznih parlamentarnih izbora u Nemačkoj.

Veliki broj učesnika ankete (41 odsto), uključujući najveći broj ispitanika u Holandiji (58 odsto), Španiji (57 odsto) i Portugalu (52 odsto), je reklo da bi u hipotetičkom kontekstu izbora za predsednika EU pre glasalo za Merkelovu nego za francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Većina učesnika anketa u 12 zemalja je takođe reklo da veruje Nemačkoj kada je reč o odbrani njihovih interesa u vezi sa nizom pitanja, uključujući ekonomsku i finansijsku politiku (36 odsto), uprkos kritikama zbog strogog stava Nemačke prema merama štednje i izbalansiranom budžetu.

Kako se navodi, podrška za nemačko ekonomsko rukovodstvo postoji čak i u zemljama koje imaju znatno drugačiju politiku, kao što je Španija (45 odsto) i Mađarska (50 odsto), koja nije članica evrozone.

Slično tome, 35 odsto anketiranih Evropljana je reklo da bi se radovalo kada bi Berlin preuzeo ulogu lidera u EU kada je reč o odbrani ljudskih prava, uključujući 49 odsto ispitanika u Mađarskoj i 23 odsto u Poljskoj, pri čemu obe zemlje vode sporove s blokom zbog pitanja vladavine prava.

Većina Evropljana koji su učestvovali u anketama za potrebe studije takođe veruje da bi bez Merkelove u svetu bilo pre više nego manje konflikta, a taj stav je najzastupljeniji u Španiji (33 odsto), Holandiji (30 odsto) i Portugalu (28 odsto).

Međutim, podrška da Berlin bude potencijalni geopolitički lider je znatno niža. Tako na primer, samo 25 odsto ispitanika smatra da Nemačka treba da upravlja odnosima EU sa SAD dok je podrška da Berlin preuzme ulogu lidera u evropskom bloku u odnosima s Rusijom 20 odsto, a s Kinom još niža – 17 odsto.

U izveštaju se takođe navodi da postoji razlika između toga kako Evropljani vide Nemačku i kako Nemačka vidi samu sebe, te se ispostavlja da nemačke ispitanike tek treba ubediti da bi njihova zemlja mogla ili bi trebalo da preuzme veću ulogu u EU.

Samo kada je reč o odbrani ljudskih prava i demokratije je više od trećine anketiranih Nemaca (38 odsto) reklo da bi njihova zemlja mogla da brani interese EU dok je svaki peti ispitanik rekao da ne bi mogla da bude lider za rešavanje bilo kojeg pitanja navedenog u anketi.

Nemci su takođe pesimistični kada je reč o budućnosti zemlje posle Merkelove, te je većina (52 odsto) rekla da veruje da je njeno „zlatno doba“ prošlo dok taj stav deli manjina ispitanika (34 odsto) u 12 zemalja u kojima je sprovedena anketa. Samo deset odsto smatra da to vreme tek dolazi.

Autori izveštaja su rekli da istraživanje javnog mnjenja pokazuje da Nemačka mora da detaljno razmotri i eventualno znatno promeni svoju politiku prema EU, te da izađe iz okvira „merkelizma“ u cilju sučeljavanja sa državama članicama kao što su Poljska i Mađarska koje su optužene za nepoštovanje vrednosti evropskog bloka da bi sačuvala svoju reputaciju i poverenje koje je izgrađeno pod rukovodstvom Merkelove.

Oni su takođe ukazali da Nemačka treba da promeni svoju širu spoljnu politiku izvan evropskih granica, te da pronađe način da iskoristi svoj ekonomski i politički uticaj za odbranu evropskih interesa i principa tako što će, na primer, bliže da sarađuje sa administracijom američkog predsednika Džozefa Bajdena na transatlantskom pristupu Kini.

Međutim, ankete pokazuju da će javno mnjenje u Nemačkoj predstavljati prepreku. „Ključni izazov za bilo koga ko bude pobedio na izborima sledeće nedelje biće da ubedi Nemce da je neophodan ozbiljan zaokret u angažmanu njihove zemlje sa EU“, rekla je jedna od autora izveštaja Jana Puglierin, viša politička saradnica u ECFR-u. „Pristup u kojem se kohezija EU stavlja iznad svega drugog, što je tokom ere Merkelove dosta određivalo političku agendu EU, mogao bi se pokazati kao primamljivi put za naslednika Merkelove. Ali usred međunarodnih kriza i zabrinutosti na domaćem terenu zbog uloge Nemačke u okviru EU mala je verovatnoća da se održi ’sve isto’.“

Da bi Nemačka zadržala svoj status vodećeg pokretača politike EU, ukazala je Puglierin, biće potrebno da „se angažuje na pitanjima koja su važna njenim građanima i da svojim partnerima iz EU pruži precizno definisane ideje za to kako EU može da se nadmeće u podeljenom svetu koji potresaju krize“.

Osim toga, naglasila je, biće potrebno da naslednici Merkelove „ubede svoje birače kod kuće koliko je važno rukovodstvo Nemačke u bloku“. „Više ne mogu da priušte da budu neutralni ili da teže statusu kvo. Vreme je da Berlin stane na nečiju stranu“, rekla je Puglierin.