Mesecima ne puštaju decu iz podruma: Strahovi roditelja na prvim linijama fronta u Ukrajini

Dok roditelji navode različite razloge, većina volontera ovaj fenomen pripisuje kombinaciji siromaštva i psihološkog stanja porodica koje mesecima žive pod stalnim bombardovanjem, piše Gardijan.

Početkom marta, ukrajinska vlada je lokalnim vlastima u istočnom gradu Bahmutu, jednom od mesta nadugotrajnijih i najkrvavijih borbi protiv ruskih snaga, dala dozvolu da prisilno evakuišu decu.

To se odnosi samo na ona naselja koja su u opasnosti da padnu pod rusku okupaciju, a vlasti kažu da trenutno važi samo za Bahmut.

Ne postoje zakonska ovlašćenja za područja koja su jednako izložena duž ukrajinske linije fronta od 600 milja, kao što je Avdivka, grad južno od Bahmuta.

Saša, lekar volonter iz Bahmuta, kaže da ga drugi civili obaveštavaju gde su deca skrivena.

“Znali smo da se dete nalazi na tom mestu i zato smo otišli tamo, a ta devojčica nije bila napolju još od septembra”, rekao je Saša, koji je šerovao video snimak lavirinta podruma gde je ovo dete živelo.

Kako kaže, ruke dece su bile sive od nedostatka sunčeve svetlosti.

Majka je rekla da se plašila da izađe napolje i da nije imala gde da ode – što su stvari koje zabrinjavaju volontere, koji kažu da je potrebno više toga uraditi na programima relokacije civila.

Civili u Bahmutu su pod napadima od kada je rat počeo, ali intenzitet se dramatično pojačao proteklih meseci.

Ukrajinske vlasti navode da je u gradu ostalo još oko 4.000 civila, ali nije poznato koliko njih su deca.

Hiljade volontera su učestvovale u evakuaciji civila iz područja prvih linija fronta od početka rata.

Iako mnogi roditelji dobrovoljno odu pre nego što borbe stignu do njih, a drugi ubrzo posle toga, još uvek ima na hiljade dece koja žive u područjima prvih linija fronta.

Ignatijus Ivlev-Jorke (27) evakuiše ljude u istočnom ukrajinskom regionu Donbas još od maja prošle godine.

Njegov tim sarađuje sa drugim grupama kako bi osigurao da oni koji odlaze budu ponovo smešteni.

Video snimci koje objavljuje na svom Instagram nalogu živopisno oslikavaju kakav je život civila u područjima borbi, kao i sam proces evakuacije.

Ivlev-Jorke kaže da mnogi ljudi koji žive u podrumima na prvim linijama fronta imaju ozbiljne probleme sa mentalnim zdravljem.

Oni često zajedno provode mesece bez struje, vode, gasa ili svežeg vazduha, dok iznad njih besne borbe.

Tokom jednog boravka u Soledaru, gradu istočno od Bahmuta nad kojim su ukrajinske snage povratile kontronu u januaru, on je uspeo da ubedi jednu ženu da se evakuiše sa svojim detetom.

Dok su volonteri odlazili sa njom i detetom, neki od onih koji su ostali u podrumu su je psovali i spaljivali njene stvari.

Ivlev-Jorke kaže da je njegovo iskustvo u drugom podrumu na suprotnoj strani puta u Soledaru bilo “potpuno drugačije”, što on pripisuje tome što svaki podrum postaje sebi svojstvena “čvrsto povezana zajednica”.

Kako dodaje, ljudi navode mnoge razloge što ne žele da odu, od toga da imaju starijeg rođaka koji ne može da hoda, ili psa od kojeg neće da se odvoje, pa do toga da ne veruju da će on moći da im obezbedi smeštaj.

Mnogi od onih sa kojima se sreo su ranije već jednom bežali.

Ljudi koji oklevaju da odu su često veoma siromašni, imaju malo poverenja u državu i nemaju mnogo samopouzdanja, kaže Ivlev-Jorke.

“Oni imaju osećaj da se država ne obazire na njih”, dodaje.

Ukrajinska vlada onima koji se evakuišu nudi 2.000 ukrajinskih grivni (oko 50 dolara) mesečno i smeštaj u hostelima.

“Ukrajina nije bogata zemlja. Nije država blagostanja. Zato, kad neko dođe i kaže ‘sve će biti OK, samo uđi u automobil i imaćeš budućnost, mi ćemo te odvesti u inostrantstvo, daćemo ti kuću, odeću i kompjuter’, oni pomisle: ‘pa, to je glupost. Zašto bi bilo ko to radio? Zašto bi se iko brinuo za mene, nikome nikada nije bilo stalo”, objašnjava Ivlev-Jorke.