Meštani tvrde da rudnik Panguna, u vlasništvu Rio Tinta, i dalje truje 1Foto: EPA-EFE/ALAN PORRITT

Jedna od najvećih rudarskih kompanija na svetu, anglo-australijski Rio Tinto obećala je da će finansirati procenu štete po životnu sredinu koju je prouzrokovao njegov rudnik Panguna, 32 godine nakon što su otišli sa ostrva Bugeinvil, na Papua Novoj Gvineji.

Kako piše britanski Gardijen, vlasnici zemljišta pozdravili su ovaj potez kao “početak” u procesu ispravljanja posledica višedecenijskog zagađenja.

Rudarski gigant obavezao se na višemilionsku “procenu uticaja na životnu sredinu i ljudska prava“ svog bivšeg rudnika bakra i zlata u Panguni, koji je bio glavni uzrok deceniju dugog građanskog rata na ostvru Bugeinvil, provinciji Papua Nove Gvineje.

Najava Rio Tinta odgovor je na zvaničnu žalbu koju je prošlog septembra podnelo 156 stanovnika lokalnih zajednica nizvodno od nekadašnjeg rudnika, koji tvrde da više od milijarde tona rudničkog otpada bačenog u deltu reke Kaverong-Jaba i dalje stvara katastrofalnu štetu po njihovu životnu sredinu.

Njih zastupa Pravni centar za ljudska prava sa sedištem u Melburnu i uz posredovanje australijske vlade, razgovaraju sa Rio Tintom od decembra.

Procenu će sprovesti nezavisna treća strana, a Rio Tinto se još nije obavezao da će finansirati čišćenje zemljišta oko rudnika.

To će biti predmet daljih rasprava nakon završetka procene, piše britanski dnevnik.

Panguna je bila jedan od najvećih i najprofitabilnijih rudnika bakra i zlata na svetu. U jednom trenutku je činio 45 odsto celokupnog izvoza Papua Nove Gvineje.

Manje od jedan odsto profita ostajalo je na Bugeinvilu, što je izazvalo nezadovoljstvo lokalnog stanovništva, koje em nije imalo finansijske koristi od rudnika, em im je uništavana životna sredina.

Besni vlasnici zemljišta oko rudnika, zbog toga su počeli da sabotiraju rudnik i uništavaju imovinu Rio Tinta, prisiljavajući ih da napuste ostrvo 1989.godine.

Vlada Papua Nove Gvineje, koja je dobro zarađivala od rudnika, poslala je vojsku protiv sopstvenih građana u pokušaju da ponovo pokrenu radove, što je izazvalo decenijski građanski rat u kome je poginulo 20.000 ljudi.

Mirovni sporazum postignut je 2001. godine.

Bugeinvil je 2019. godine premoćno, sa 98 odsto glasova, glasao za nezavisnost od Papua Nove Gvineje.
Rio Tinto se nikada nije vratio u Pangunu, tvrdeći da nije siguran za njegovo osoblje, a 2016. godine je ostao bez vlasništva nad rudnikom.

Članica parlamenta Theonila Matbob čija izborna jedinica uključuje Pangunu, a čiji je otac ubijen u građanskom ratu Bougainvilu, rekla je da je potrebna hitna istraga o ekološkim problemima koje je izazvao rudnik, kako bi „čišćenje moglo početi“.

“Ovo je početak . Ovo je važan dan za zajednice u Bougainvilu. Naši ljudi već dugi niz godina žive sa katastrofalnim uticajima Pangune i situacija se pogoršava. Rudnik i dalje truje naše reke bakrom”, izjavila je ona Gardijenu.

Izvršni direktor Rio Tinta Džejkob Stausholm rekao je da je posvećenost proceni “važan prvi korak“ u suočavanju sa nasleđem rudnika Panguna.

“Operacije na Panguni su prestale 1989. godine i od tada nismo imali pristup rudniku. Zainteresovane strane su izrazile zabrinutost zbog uticaja na vodu, zemlju i zdravlje i ovaj proces će svim stranama pružiti jasnije razumevanje ovih važnih pitanja, tako da zajedno možemo razmotriti pravi put napred”, rekao je on.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari