Micotakisov poziv EU korak ka grčkom priznanju Kosovo?

Ruska invazija na Ukrajinu dala je, kazao je, novi osećaj hitnosti potrebi da se Crna Gora, Srbija, Albanija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Kosovo približe 27.članoj EU, delimično kako bi se suprotstavio rastućem ruskom i kineskom uticaju u regionu, piše Micotakis u autorkom članku za Politico, a prenosi Rojters.

Veza bi mogla da podrazumeva punopravno članstvo ili alternativnu zajednicu.

U članku objavljenom u Politiku uoči samita u Grčkoj o Procesu saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP), Micotakis je rekao da EU treba da dokaže da, kada “iznese viziju, ima nameru i kapacitet da je sledi“.

Vizija pristupanja EU za region, rekao je on, postala je “mutna, bledi u očima frustriranih i razočaranih građana“ pošto je širenje EU zastalo poslednjih godina zbog zabrinutosti za bezbednost, upravljanje i migracije.

“Moja današnja poruka je jasna: u skladu sa postavljenim kriterijumima, hajde da ponudimo integraciju celog Zapadnog Balkana u EU do 2033.  – ambiciozan, ali ostvariv vremenski okvir. Ovo je odavno zakašnjelo“, smatra Micotakis.

„Prvi korak mora biti odluka za dve nedelje u Briselu da se deblokira put Severne Makedonije i Albanije.

Samit EU-Zapadni Balkan, podsetimo, zakazan je za 23. jun.

Micotakisova inicijativa je naglasila kako Grčka pokušava da pojača svoju ulogu na Balkanu pošto je izašla iz finansijske krize koja je narušila njen imidž.

Takođe, insisitiranje Micotakisa da bi svih šest država Zapadnog Balkana trebalo da uđe u EU,  ocenjuje se, kao spremnost Grčke da prizna nezavisnost Kosova.

To je u liniji i sa podrškom Grčke za članstvo Kosova u Savet Evrope, Partnerstvo za mir i NATO-u kao “ dobrobit celog regiona“ koju je pre nekoliko dana na Kosovu iskazao grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas tokom razgovora sa kosovskom predsednicom Vjosom Osmani.

Takođe, današnja poruka nemačkog kancelara Olafa Šolca u Beogradu izneta pred vlastima Srbije je u skladu sa eventualnom spremnošću Atine ka priznanju Kosova,  iako srpski predsednik Aleksandar Vučić, kako je kazao, prvi put čuje za „međusobno priznanje“.

Naime, tri sata, koliko je proveo Šolc u Beogradu, bila su mu dovoljna da prenese poruku o odnosima sa Kosovom, za koju zvanični Beograd tvrdi da je čuje „prvi put“, prenosi BBC.

„Mi smo danas čuli da se traži međusobno priznanje, a to nikad ranije iz Evrope nismo čuli i ja to razumem – stvari se menjaju na štetu Srbije, to se moglo predvideti.

„Ako mislite da treba da nam pretite što se trudimo da sačuvamo poredak UN, nemamo ništa protiv – vi vaš posao, mi naš posao“, rekao je posle sastanka srpski predsednik  Aleksandar Vučić.

Ono što je za Beograd bila premijera, za nemačkog kancelara je – poznata stvar.

„Naš stav po pitanju Kosova je dugo poznat, a možda sam samo rekao nešto što je očigledno“, zaključio je Šolc.

Nemački kancelar, koji je danas boravio na Kosovu i u Srbiji večeras u Solunu je na večeru sa 13 učesnika SEECP-a.

Pridružiće im se predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

Put za Solun je planirao i Milorad Dodik, član srpskog Predsedništva BiH, ali mu je „saopšteno da ne može prisustvovati večeri na kojoj će biti lideri nekoliko država među njima i nemački kancelar Olaf Šolc“. Zbog toga je, kako je preneo istraga.ba, Dodik morao i da otkaže prethodno rezervisani hotelski smeštaj u Solunu.

Ovakav „hladan tuš“ za Dodika tumači se činjenicom da ga „niko ne želi blizu sebe“ zbog svoje neskrivene podrške Rusiji.

Posle Soluna, Šolc sutra ide u Severnu Makedoniju, pa Bugarsku.