Migracija kao sredstvo „hibridnog ratovanja“

Dvojica Eritrejaca su tokom kontrole zatečena u taksi-vozilu tokom pokušaja ilegalnog ulaska u Nemačku. Ili – na nemačkom ostrvu Uzedom, trojica muškaraca jemenske nacionalnosti došla su rano ujutro na plažu. Ili – na graničnom prelazu sa Poljskom, pored poljskog vozača u autu je bilo još pet Sirijaca. Policijskih prijava sličnih ovim, bilo mnogo tokom nekoliko minulih sedmica.

Na nemačko-poljskoj granici beleže porast migracija, što ne čudi, s obzirom na početakak toplijeg perioda. Ono što je posebno u ovom slučaju je ruta kojom migranti sve više dolaze – preko Rusije i Belorusije.

Prema informacijama nemačkih medija, Belorusija očigledno zajedno s Rusijom intenzivnije radi na krijumčarenju migranata u EU. To pokazuje, na primer, aktuelna statistika nemačke policije. Neregularna migracija ovom rutom je prvo opala u januaru i februaru 2024. na manje od 30 otkrivenih slučejeva. Poređenja radi u istim mesecima prošle godine taj broj je bio više od dvadeset puta veći.

„Hibridni rat“

No, mir na ovoj ruti trajao je samo kratko. Od proleća je migracija naglo porasla: već u martu 412 slučajeva, u aprilu 670, te 416 do sredine maja.

Sveukupno gledano, po broju evidentiranih slučajeva na nemačko-poljskoj granici i dalje je brojčano dominantna migracija preko balkanske rute, Slovačke, Češke ili Poljske. I ovde je, nakon relativno niskog broja slučajeva tokom prva dva meseca, došlo do povećanja u martu.

Ali postoji jedna bitna razlika: od strane evropskih političara i sigurnosnih vlasti, migracija preko Belorusije i Rusije u velikoj meri se smatra vođenom odnosno kontrolisanom. U nemačkim sigurnosnim krugovima razvoj se prati sa zabrinutošću: „Ovde imamo posla s hibridnim ratovanjem“.

Kratkoročne vize za Rusiju

Sigurnosne službe imaju i indicije o kontrolisanoj migraciji. Neki migranti daju odgovarajuće informacije o sopstvenoj ruti putovanja. Prema medijskim istraživanjima, oko polovine ispitanih na ovoj ruti je izjavilo da su vize za Rusiju dobili u diplomatskim predstavništvima u matičnim zemljama.

Rusija, kako se navodi, namerno izdaje takve dokumente kako bi privukla migrante. Oni često lete do Moskve ili Sankt Petersburga, odakle se prebacuju u Belorusiju, a odatle često dalje u EU.

Nemačka policija je na novinarski upit potvrdila da se njihov ulazak u Rusku Federaciju uglavnom odvijao vazdušnim putem, a dalje kopnenim. Oni često poseduju ruske kratkoročne vize, poput onih koje se izdaju turistima, privrednicima ili studentima.

Za razliku od pre nekoliko godina, većina migranata koji trenutno dolaze preko Rusije i Belorusije ne dolaze iz Iraka – nego iz Sirije i Avganistana, a dosta ih potiče i iz Somalije, Jemena i Eritreje.

Svesno ugrožavanje ljudskih života

Otkako je migracija preko Rusije i Belorusije prvi put naglo povećana 2021. u zemljama EU se govori da se ona ciljano koristi „kao oružje“. Stručnjaci iz radne grupe Hibrid pri Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova, u čijem fokusu je hibridno ratovanje, prethodno su u poverljivom dokumentu analizirali šta to ustvari predstavlja.

Prema tom izveštaju, migracija „ne predstavlja pretnju sama po sebi“. Međutim, pojedine države su tu pojavu zloupotrebile „u svoje političke svrhe – na primer za postizanje spoljnopolitičkih ciljeva ili za učvršćivanje položaja vlade na domaćoj politčkoj sceni“. Dalje se ističe: „Državni akteri svesno prihvataju rizik za ljudske živote.“ A ciljne države treba primorati na „preduzmianje mera zaštite granica, čime bi preopteretile postojeću graničnu infrastrukturu“.

„Državno krijumčarenje“

Migracija preko Belorusije je počela još godinu dana pre početka ruskog agresorskog rata na Ukrajinu, ubrzo nakon što je EU uvela sankcije režimu u Minsku. Od tada su zapadni političari i vlasti u više navrata isticali da ova migracija preko Rusije nije direktna posledica nekog rata, već se posmatra kao državno krijumčarenje.

Poljska je 2021. bila prva zemlja u tom regionu koja je masovno povećala broj službenika na granici s Belorusijom. Postavljena je visoka ograda i elektronski sistem nadzora. Slično su potom učinile i Litvanija, Letonija i Finska.

Kako je na upit nemačkih medija pojasnilo finsko Ministarstvo unutrašnjih poslova, Rusija je u jesen 2023. počela dovoditi migrante bez šengenske vize na granicu s Finskom. Samo nekoliko sedmica nakon što se broj takvih osoba povećao na više od 500 u roku od sedam dana, Finska je zatvorila svoje granične prelaze. Finska policija je tada, kako je još rečeno, imala informacije da se nekoliko hiljada ljudi približilo granici i da su ruski zvaničnici planirali dolazak migranata na finsku granicu.

U fokusu cela spoljna granica EU

Tema „migracije kao hibridnog oružja“ poslednjih godina postaje sve važnija. Agencija EU za zaštitu granica Fronteks u poverljivoj analizi rizika za 2023/2024. takođe navodi da je povećana „verovatnoća korišćenja neregularne migracije kao sredstva pritiska“. Fronteks se takođe fokusira na Rusiju: ​​Kremlj ima mogućnost da utiče na rute avionskih letova, dok u isto vreme ruske vlasti mogu da organizuju i rute na ruskoj teritoriji.

U stvari, stručnjaci Fronteksa tu vide opasnost da migranti postanu sredstvo pritiska na više delova spoljne granice EU: prema internoj evidenciji, to ne uključuje samo Rusiju i Belorusiju, već i Srbiju, Tursku, Libiju i Maroko. Za razliku od Rusije, ove države su više puta koristile migraciju kao sredstvo pritiska, ali ne i kao alat u hibridnom ratu.