Migracije i Rusija – najveći izazovi

Svet u 2024. godini karakteriše „nazadovanje globalne politike zbog sve većih geopolitičkih napetosti i ekonomske neizvesnosti“, piše predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije (MSC) Kristof Hojzgen u svom izveštaju pred konferenciju. Vojni zvaničnici, stručnjaci za bezbednost i visokorangirani političari iz čitavog sveta ponovo će se sastati u Minhenu od 16. do 18. februara. Očekuje se i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Ruski agresorski rat protiv Ukrajine je u prošlogodišnjem izveštaju (Munich Security Index) ocenjen kao najveća pretnja bezbednosti, posebno u zemljama G7. Taj izveštaj se tradicionalno objavljuje uoči početka skupa.

Migracije opasnije od agresivne Rusije

U aktuelnoj anketi o stanju u svetu, ispitano je 12.000 ljudi – u razvijenim zemljama G7 (Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Italija, Japan, Kanada i SAD), ali i u Brazilu, Indiji, Kini, Južnoafričkoj Republici i Ukrajini. Pretnja od Rusije i dalje se ocenjuje višom nego što je bila pre velike invazije Moskve na Ukrajinu pre dve godine.

Ali, posledice „migracije zbog rata i klimatskih promena“ sada se smatraju još važnijim problemom. Očigledno je da su se ispitanici u oktobru i novembru 2023. godine donekle navikli na rat u Ukrajini.

U Ukrajini su ispitanici bili upitani i o tome koji bi bili „prihvatljivi uslovi za prekid vatre“, a 92 odsto njih tražilo je potpuno povlačenje ruskih trupa iz Ukrajine, uključujući i Krim. Samo dvanaest odsto smatralo bi prihvatljivim da samo Krim ostane pripojen Rusiji. Više od dve trećine želi da Ukrajina bude brzo primljena u Evropsku uniju i NATO.

Zapad gubi uticaj

Pod engleskim naslovom „Lose-Lose“, deseti bezbednosni izveštaj opisuje da u trenutnoj napetoj svetskoj situaciji gube svi. Prema istraživanju, percepcija rizika od vojnog sukoba u Indo-Pacifiku, između Kine i Tajvana, naglo je porasla. Strah od sve samouverenije Kine posebno je veliki u Japanu, a zatim i u Indiji, SAD, Nemačkoj i Francuskoj.

U zemljama G7 „veliki delovi stanovništva veruju da će njihove zemlje biti manje bezbedne i prosperitetne za deset godina“, piše Hojzgen. Ujedno, analiza rezultata ankete pokazuje da ljudi u zemljama G7 očekuju povećanje moći i uticaja Kine i zemalja na Globalnom jugu na račun njihovih sopstvenih zemalja.

Globalizacija nazaduje

Sve u svemu, nezadovoljstvo ekonomskim prilikama u svetu raste. „Uprkos velikim postignućima u posthladnoratovskom periodu“ su „glavni akteri Zapada“, ali i „moćne autokratije i zemlje tzv. Globalnog juga“, nezadovoljni „statusom kvo i svojim udelom u svetskoj privredi“.

Globalizacija u celini nazaduje. Osećaj konkurencije i znatno povećana potreba za bezbednošću prevladavaju u današnjem svetu. Naročito u Kinu ulazi sve manje stranog kapitala.

„Intenziviranje geopolitičkog rivalstva potkopalo je uverenje da će tržišno vođena globalizacija dovesti do pravedne raspodele profita“, navodi se u izveštaju. Države stoga pridaju „sposobnostima odbrane i pitanjima bezbednosti prioritet nad ekonomskom efikasnošću“.

„Dramatične političke promene“ u svetu odražavaju se u „makroekonomskoj stvarnosti“. Zapadni tokovi kapitala preusmereni su iz Kine ka drugim partnerima. „Trgovinski tokovi takođe pokazuju znakove restrukturiranja duž geopolitičkih linija“, stoji u minhenskom izveštaju o bezbednosti, koji generalno daje vrlo pesimističnu sliku međunarodne povezanosti u svetu.

Globalni tokovi kapitala: sve dalje od Kine

Lanci snabdevanja između Azije i drugih delova sveta, koji su prethodno bili isprepleteni, sve se više razdvajaju. Evropa, a posebno Nemačka, ističe se kao izuzetak: „Nemačke kompanije nastavljaju snažno da ulažu u Kinu i time prkose naporima (političkog) Berlina da smanji njihov angažman. Nemačka direktna strana ulaganja u Kini su i u prvoj polovini 2023. bila rekordno visoka“, navodi se.

Kada je o Kini reč, nemačka vlada sprovodi politiku smanjenja ekonomske zavisnosti. To je počelo u vreme pandemije korone, kada je tokom zatvaranja nastao kolaps u lancima snabdevanja između Nemačke i Kine, a ta je politika dobila na zamahu prekidom dugotrajne energetske zavisnosti od Rusije. Ali, čini se da se to za sada ne odražava u opipljivim brojkama.

Sve više nasilja u Sahelu

Sve veći vojni uticaj Rusije u zoni Sahela takođe igra ulogu u analizi. Državni udar u Nigeru pokazuje gubitak uticaja Zapada, posebno bivše kolonijalne sile Francuske. Rusija, s druge strane, pokušava da „razdvoji sahelske zemlje od Evrope i SAD“.

I tu autori ovogodišnjeg Minhenskog bezbednosnog izveštaja prvenstveno ukazuju na gubitnike: „Ljudi u regiji gube priliku za mir i demokratski napredak, jer je svaki državni udar od 2020. donosio sve više nasilja.“

Prema izveštaju, povećano nepoverenje u čitavom svetu odražava se i na percepciju opasnosti koju predstavljaju kibernetički napadi i negativne posledice korišćenja veštačke inteligencije. „Tehnološki napredak, koji je dugo bio pokretačka snaga nivoa globalnog blagostanja, sve više instrumentalizuju protivnici takvog razvoja“, piše u analizi. Tome u prilog govore i rezultati istraživanja: ispitanici u SAD tu opasnost ocenjuju kao posebno visoku, a iza njih su oni u Indiji. Generalno, ljudi se svuda boje kampanja dezinformacija u digitalnom svetu.